Зелена агенда: Шанса за лепши живот, а не скуп забрана

Зелена агенда за Западни Балкан требало би да се фокусира на уштеду и развој обновљивих извора енергије, подстицање одрживе економије и очување богатог регионалног биодиверзитета, наводи се у предлогу организација цивилног друштва упућеном Европској комисији. С обзиром на релативно мали број становника, 18 милиона, промене у региону требало би да буду далеко лакши посао него у већим економијама, уколико се спроведу ефикасно, уз истинску политичку доследност и регионалну сарадњу, став је цивилног сектора. Међу потписницима предлога су и Млади истраживачи Србије.

„Зелена агенда“ је осмишљена као план за земље западног Балкана, који је Европска унија најавила крајем 2019. године. Он је део шире стратегије изложене у документу „Европски зелени план“, који предвиђа еколошку и енергетску сарадњу с овим земљама како би се смањила употреба технологија попут угља, нафте и мазута.

Организације цивилног друштва неретко играју кључну улогу у увођењу, реализацији и надгледању нових регулација у области заштите животне средине. С обзиром на то, њихово искуство на терену требало би да послужи у стварању значајне еколошке стратегије која ће се дотаћи суштинских проблема.

„Истичемо да Зелена агенда треба да добије посебну пажњу, будући да одрживост до сада није препозната као приоритет. Битно је схватити да агенда није пуки скуп забрана и ограничења, већ сјајна прилика да побољшамо квалитет живота за све грађане Западног Балкана и станемо на чело трке ка одрживој Европи,“ наводи се у предлогу.

Организације цивилног сектора навеле су неке од главних ставки на којима би требало да се базира Зелена агенда.

Као први приоритет, истакнуто је смањење емисија штетних гасова (декарбонизација) с роком до 2050. године. У пракси, то би значило брз прелазак са угља, нафте и гаса на одрживе изворе енергије. Неки од начина да се смање штетне емисије укључују и повећање енергетске ефикасности, бављење енергетским сиромаштвом које је широко заступљено на Западном Балкану, као и оптимизацију ширег енергетског система.

Један од начина да се смањи емисија штетних гасова јесте циркуларна економија, коју организације цивилног друштва виде као важан део Зелене агенде. Она се заснива на одрживој производњи кроз подршку употребе секундарних сировина и развијање ефикасног система управљања отпадом.

Загађење, као један од горућих проблема на Западном Балкану, требало би да буде предмет строге контроле и санкционисања у складу са директивама Европске уније, истиче се у документу. Један од предлога јесте и развој јавно доступних система за праћење нивоа загађења и његовог порекла.

Одржива пољопривредна производња и развој руралних подручја би такође требало да заузму важно место у оквиру Зелене агенде. Она подразумева строг законски оквир и стандарде за очување земљишта, укључујући смањену употребу синтетичких хемијских пестицида и ђубрива, као и ширење подручја за органску производњу.

Подстицање и очување биодиверзитета је још један запостављен сектор еколошких реформи, с обзиром на велик број осетљивих и богатих екосистема на Западном Балкану који нису под адекватном законском заштитом.

Организације цивилног сектора осврнуле су се и на проблеме с финансирањем еколошких пројеката, као и важну улогу грађанског активизма у области заштите животне средине.

„Важно је истаћи да много проблема са јавним финансијама у овом сектору вуче корене из неадекватне хијерархије приоритета и расипања средстава – а не из пуког недостатка новца. Зато је битно престати са изградњом инфраструктуре која није у складу са енергетски ефикасном, циркуларном економијом,“ наводи се у апелу.

Потписници предлога позвали су Европску комисију да организује кварталне састанке са бриселским представницима цивилног сектора за Западни Балкан, као и да у дијалог о детаљима „Зелене агенде“ укључи организације из региона.

Више детаља о предлозима за “Зелену агенду” пронађите на овом линку.