ЗАВИРИТЕ У СВЕТ БЕЛОГЛАВОГ СУПА

Поглед нам је био усмерен ка небу, крстарио је прелепим видиковцима кањона Увац и Трешњице. На врху листе пожељих ствари налазио се двоглед, затим фото апарат и мобилни телефон. Kада бисмо се уморили од свега тога препуштали смо се и уживали у његовом прелепом лету голим оком. Безброј пута могла се чути реченица: Ено тамо лети! Заљубити се у његов лет није ни мало чудно јер ова прелепа птица може имати распон крила и до три метра. Није тешко погодити да се ради о белоглавом супу.
Прве суботе у септембру обележава се Интернационални дан заштите лешинара. Дан се обележава од 2009. године да би се јавности скренула пажња на угроженост ових птица. Бројни су примери како лоше поступамо према птицама и природи уопште, али како смо спасили једну врсту лешинара, белоглавог супа у кањонима Увац и Трешњица је заиста леп пример који треба истаћи и поносити се њиме. Ово године три белоглава супа су пуштена у њихово природно окружење, а један од њих је из Београдског зоолошког врта.

У организацији Фонда за заштиту птица грабљивица, Специјалног резервата природе Увац, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Београдског зоолошког врта, Министарства за заштиту живоне средине и МТС-а традиционално и ове године обележен је овај дан у Kањону Увца у друштву наших прелепих белоглавих супова.

У свету постоје свега 23 врсте лешинара и да прети опасност да за 10 година половина може да нестане! – изјавила је Ирене Хрибшек из Фондације за заштиту птица грабљивица на званичном отварању обележавања овог дана.

До њиховог лета у природно окружење (да не кажем – слободу) супови су били смештени у прихватни центар који смо такође обишли (никада нисам била у близини тако великих птица). Иако нису били на слободи, деловали су моћно, снажно и у исто време величанствено!

Лет у природно окртужење

Са великим нестрпљењем и узбуђењем очекивали смо да донесу супове на локацију са које ће бити пуштени у природу. Биле су присутне бројне новинарске екипе, изнад нас летели су и дронови, остали су приремали фотоапарате и телефоне хватајуци кадар из кога би најлепше снимили три прелепа лета ка слободи. Првог супа пустио је др. Саша Маринковић орнитолог Фонда за заштиту птица грабљивица који је уједно и један од најзаслужнијих у организацији овог прелепог догађаја и у заштити белоглавог супа код нас. Част да пусте другог белоглавог супа у природу припала је деци. Трећег белоглавог супа који је уједно и био највећи фаворит под именом Пироћанац пустили су представници Београдског зоолошког врта.
Нове технологије у служби заштите белоглавог супа
Нове технологије попут сателитског одашиљача узеле су учешће у заштити, праћењу и проучавању белоглавог супа. Kоје су предности сателитског одашиљача? Тешки су свега 35 грама, напајају се соларном енергијом, раде уз помоћ ГПС-а и мобилне телефоније, имају мали ракетни погон који их одржава на правој путањи и трају у просеку 10 година.
Захваљујући сарадњи и донацији Београдског зоолошког врта, Министарства животне средине и МТС-а омогућен је овакав вид мониторинга њиховог кретања који је од великог значаја за даља истраживања јер ће дати неке нове податке из живота белоглавих супова.

Позиција на којој се налазе супови 03.09.2018 позиције су приказане светло зеленим тачкицама (извор сајт Фонда за заштиту птица грабљивица)

Kако смо код нас сачували једну врсту

У еколошком календару посвећен је један дан годишње, док 365 дана у години о њима последњих деценија пожртвовано брине Фонд за заштиту птица грабљивица и Специјални резерват природе Увац. Велики труд, рад, непрестана брига и мониторинг са њихове стране спасла је ову врсту од изумирања што показује и чињеница да кањон Увца данас броји више од 120 парова белоглавих супова.

Деведесетих година изузетно негативним антропогеним утицајем белоглави суп нашао је се на прагу изумирања. Број је спао на свега десетак парова, због тровања других животиња које су белоглави супови користили као храну. Једна од главних мера заштите била је та да се направе хранилишта за супове којима се доносила безбедна храна и да се тровању других животиња озбиљно стане на пут. Други негативан утицај на њихов опстанак имали су и нестанак номадских путева као и субконтинетални предели који им нију географски наклоњени.

Чистачи природе

Белоглави супови чисте природу од угинулих животиња и на тај начин спречавају појаву многих заразних болести. Имају јединствену и незаменљиву улогу у ланцу исхране. Примера ради, у Шпанији 9,8 тона годишње оваке врсте отпада поједу лешинари чиме се уједно и смањује појава штетних гасова у атмосферу.

Пут до гнезда

На Златарском језеру имали смо прилику да видимо гнезда белоглавих супова који се налазе на околним стенама (ако тражите гнезда каква сте навикли да видите код других птица преварићете се). Белоглави супови се гнезде у пукотинама стена најчешће на полицама у стенама. У гнездима се налазе младунци које је потребно маскирати и у томе учествују алпинисти и биолози заједно.
У плану је да се у кањону Увца врате и остале врсте лешинара, попут црног лешинара и беле кања, док је идеја да се белоглави суп врати или реинтродукује на Стару планину.

Љубав

Да ли је љубав требала да буде на почетку овог текста нисам сигурна. Kад мало боље размислим заправо цео овај мој текст је прича о једној великој љубави према овим птицама. Све активности према овим птицама које навише показују чувари резервата, стручњаци и чланови Фонда за заштиту птица грабљивица и сви ми који волимо и штитимо природу је једна велика љубав. На једној од најлепших слика природе коју шаљемо у свет и на коју смо највише поносни се управо налазе белоглави супови. Можемо закључити да су белоглави супови јако вољене птице. Можда се и у љубави највише налази кључ њиховог опстанка, а ја се надам се ја овај текст допринео да их још више волим.

чланак написала Јелена Kовачевић