Западни Балкан: ограничен напредак у области животне средине и климатских промена

Брисел, Београд – Свих шест држава Западног Балкана показало је ограничен напредак у усклађивању са еколошким политикама ЕУ, закључак је извештаја о напретку приступања ЕУ, објављеног прошлог месеца у оквиру новог пакета проширења за Западни Балкан и Турску.
У Извештајима се наводи и да постојеће политике и нивои улагања нису били довољни за решавање нагомиланих еколошких проблема, који директно утичу на квалитет живота грађана.

С објављивањем извештаја коинцидирала је посета Бриселу Регионалне мреже за заштиту животне средине 27. Прошле године,  WWF ADRIA  је, у оквиру пројекта Заштићена подручја за природу и људе, иницирала и подржала успостављање Мреже, која укључује шест платформи цивилног друштва из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Србије и Косова*. Мрежа има у фокусу приступање ЕУ у области животне средине и климатских промена. Коалиција 27* из Србије активан је члан ове регионалне мреже и њени представници су такође учестовали у посети Бриселу.
Представници Мреже имали су састанке са представницима Европске комисије, а посебни састанци одржани су са посланицима Европског Парламента, Виолом фон Крамон и Владимиром Билчиком. Договорена је сарадња и размена информација.

Коментаришући Извештај, Мрежа подсећа да су 2020. године државе Западног Балкана потписале Софијску декларацију и покренуле Зелену агенду као главни механизам за подстицање побољшања животне средине у региону. Две године након потписивања нема опипљивих ефеката Зелене агенде.
“Можемо се делимично сложити да је потребно време да се такав механизам покрене, али смо ипак обесхрабрени чињеницом да су и даље нејасне надлежности, да недостаје транспарентности и да нису укључени сви битни актери из различитих сектора, укључујуцћи и цивилни. Ефикасно спровођење Зелене агенде и решавање сложених еколошких проблема захтева много више сарадње између држава и сектора, као и између влада на регионалном нивоу“, каже Горан Секулицћ из WWF ADRIA.
Указујући да се енергетска транзиција, декарбонизација и напуштање угља одвијају веома споро и да недостаје преко потребна сарадња међу секторима, Тања Петровић из Младих истраживача Србије подсећа на проблем загађења ваздуха, који је забринуо грађане, али владе нигде нису предузеле потребне мере заштите. “Иако је заштита биодиверзитета и екосистема издвојена као један од стубова Зелене агенде, и даље немамо пројекте који су усмерени на конкретну заштиту и обнављање природних екосистема. Користи које пружају природни екосистеми нису ни препознате, ни интегрисане у развојне политике. Напротив, сваки дан стижу вести о угрожености многих вредних природних станишта, посебно река. Утицај разних стратешких инвестиција у њих данас је такав да га је потребно озбиљно преиспитати”, закључује Петровић.

Након посете Бриселу, Регионалне мреже за заштиту животне средине 27 позива владе Западног Балкана да појачају сарадњу у области животне средине, јер су многи еколошки проблеми регионални проблеми. Мрежа је спремна да сарађује у процесу приступања ЕУ и на националном и на регионалном нивоу, и да помогне у развоју механизама који ће омогућити делотворно укључивање организација цивилног друштва у планирање и спровођење Зелене агенде.

*Сва позивања на Косово у овом тексту ће се разумети у потпуности у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација и без прејудицирања статуса Косова.