„Веће укључивање грађана у одлуке о животној средини“

Грађани Србије имају сасвим јасну перцепцију о тренутном стању животне средине у Србији, чији су саставни део, као и визију како би она требало да изгледа у будућности, заједнички је закључак учесника данашње конференције „Од страха до наде – Грађани Србије о животној средини“ одржане у оквиру пројекта “ВОЛВОX – Снага заједнице”.

Пројекат Волвоџ финансиран је кроз Инструмент цивилног друштва ЕУ (Civil Society Facility, CSF), и у име Делегације ЕУ у Србији, присутнима се обратио Екмел Чизмечолу, програмски менаџер за цивилно друштво, истичући кључну улогу цивилног друштва као споне између грађана и институција, као и то да без снажног цивилног друштва нема ни демократије у којој се чује мишљење грађана.

На подршку ЕУ програмима који подижу капацитете организација цивилног друштва и доприносе стварању поверења између институција и цивилног друштва, надовезао се Јорди Кадиља Фалко, програмски менаџер за заштиту животне средине у Делегацијии ЕУ у Србији:

“У оквиру приступних преговора Србије са ЕУ, Србија је у децембру 2021. године отворила Кластер четири – Зелена агенда и одрживо повезивање. Усвојен је и Акциони план за Зелену Агенду за Западни Балкан, тако да је ово био прави тренутак да се спроведе истраживање у којем грађани могу да искажу своје мишљење када је у питању тренутно стање животне средине у Србији, као и да поделе своју визију у каквој би средини волели да живе.”

Представљајући присутнима детаљније двогодишњи пројекат који финансира ЕУ  “ВОЛВОX-Снага заједнице“  Александра Димић, пројектна координаторка, нагласила је:

“Један од главних циљева пројекта је и подстицање већег, информисаног учешћа грађана у процесима доношења одлука у области заштите животне средине, који се заснивају на сарадњи и поверењу између државних институција и цивилног друштва, како би процеси развоја политика били што транспарентнији и инклузивнији”. Како би се кренуло са испуњавањем овог циља кључно је схватити какав је став и атмосфера међу становништвом када је у питању тренутно стање животне средине, као и да се препозна њихова визија, због чега је анкета и била једна од првих активности пројекта, додала је Александра Димић.

Током дискусије за чију основу су послужили резултати анкете “Отвори зелена врата – Која је твоја кључна реч”, коју је попунило више од 600 грађана Србије, анализирајући речи којима су испитаници описивали тренутно стање животне средине, Доц. др Никола Петровић, је истакао да се ретко дешава да се испитаници готово стопроцентно сагласе око неке теме: “Интересантан је, али и забрињавајући податак да толики проценат грађана сматра да је животна средина угрожена до крајње мере.”

Професор Петровић је ову врсту забринутости окарактерисао као реалну и истакао да то итекако утиче на понашања и ментално здравље људи, подстичући анксиозност и депресију.

Када је реч о визији грађана и питању каква би то требала да изгледа животна средина у Србији, комуниколог Ивана Малиновић је нагласила да животна средина није апстрактно питање, нити нека аутономна спољашња структура, већ животно питање свих грађана.

“Важно је да се повежемо са непосредним искуством и да не остане све на нивоу “празних речи, а кључна рече целог процеса јесте учешће.”

Додала је да сада када имамо визију грађана Србије како би животна средина требало да изгледа, то треба пропратити одговарајућом мисијом.

Оно што је посебно заинтересовало присутне, а тиче се ставова грађана о стању и визији животне средине, било је како мотивисати грађане да се више укључујују и која је улога институција у целом процесу оживљавања дијалога са грађанима.

“Морамо да искористимо оно што имамо, постојеће институције, али и да вршимо већи притисак и да радимо на едукацији и укључивању свих, чак и деце, закључио је Доц. др Никола Петровић.

Ослањајући се на циљеве пројекта ВОЛВОX верујемо да једино снага заједнице може да донесе позитивне промене када је заштита животне средине у питању.