Održan društveni dijalog resornih ministarstava i civilnog sektora o zaštiti prirode 

Održan društveni dijalog resornih ministarstava i civilnog sektora o zaštiti prirode 
Izmenjeno:01 Oct 21

“Unapređenje zakonodavnog okvira za zaštitu prirode” bilo je tema društvenog dijaloga koji je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovalo u petak 1. oktobra, na inicijativu i u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije, Beogradskom otvorenom školom, Svetskom organizacijom za zaštitu prirode (WWF) Adria i Centrom za istraživanje biodiverziteta. Tematski dijalog je održan uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju, Fondacije BFPE za odgovorno društvo i Ambasade Kraljevine Norveške. 

Tematski dijalog je otvoren uz uvodna obraćanja predstavnica iz ministarstava i civilnog sektora. Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, istakla je da je zaštita životne sredine zajednički posao i da je na svim relevantnim akterima odgovornost za tačne podatke, iznalaženje rešenja i postizanje kompromisa. Ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, govorila je o postojećoj regulativi u oblasti zaštite prirode i istakla da je civilni sektor važan partner u pisanju nove zakonske regulative i njenoj implementaciji, ističući da je Ministarstvo otvoreno za rad i konstruktivne predloge, jer je životna sredine generacijsko pitanje koje treba da nas ujedini. 

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Fransoaz Žakob, pohvalila je legislativni napredak u oblasti zaštite prirode. Ona je skrenula pažnju na to da porast broja građanskih inicijativa i protesta povodom problema u životnoj sredini ukazuje na razvoj svesti i proaktivnog stava kod građana, ali i na to da bi konsultativni procesi u toj oblasti mogli biti detaljniji i inkluzivniji. Predsednica Fondacije BFPE za odgovorno društvo, Sonja Liht, istakla je i značaj obrazovanja o zaštiti životne sredine, rekavši da je važno da podižemo nove generacije sa svešću da moramo očuvati životnu sredinu, ili je njihova budućnost pod znakom pitanja. 

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Senad Mahmutović, govorio je o poljoprivredi kao uzročniku zagađenja, ali i ključu za rešenja u oblasti klimatske krize. On je ocenio da uprkos svemu, mora postojati kompromis između ciljeva i mogućnosti koje se ogledaju u objektivnom stanju na terenu. Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike, Natalija Luković, najavila je velike promene u oblasti energetike i ambiciozne plantove da se u narednih dvadeset godina proizvodnja iz obnovljivih izvora energije popne na najmanje 40 procenata. 

Direktorka Mladih istraživača Srbije, Tanja Petrović, istakla je da je zaštita prirode sve komplikovaniji proces, s obzirom na sve veće potrebe stanovništva i veći pritisak na prirodu. Ona je ocenila da je jedan od najvećih problema u ovoj oblasti nedovoljno uključivanje ljudi iz zaštićenih područja u zaštitu, što rezultira problemima u upravljanju i prepoznavanju procesa zaštite prirode kao zaštite i prirode i ljudi koje je koriste. Ona je dodala da nikada ranije nije bila ovako izražena potreba da se u preispitivanje postojećeg okvira uključe sve zainteresovane strane, kao i da veruje da je ovaj dijalog početak tog procesa.

U drugom delu društvenog dijaloga, pod nazivom “Zaštita prirode u Srbiji: Da li nam je potreban novi Zakon?”, predstavnici nadležnih institucija, civilnog sektora i stručne javnosti imali su priliku da postojeće zakonsko stanje sagledaju iz nekoliko perspektiva. Pomoćnica ministarke u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Jasmina Jović, predstavila je zakonske okvire za zaštitu prirode od njihovih početaka, kao i načine na koje najnovije izmene Zakona o zaštiti prirode rešavaju neke od problema nastalih iz nedorečenosti starih regulativa. Kao premiere navela je zabranu izgradnje mini-hidroelektrana u svim zaštićenim područjima, detalnije definisan prostupak ocene prihvatljivosti i način izdavanja uslova zaštite prirode. 

Goran Sekulić iz Svetske organizacije za zaštitu prirode Adria ukazao je na to da postojeći Zakon suštinski nije odgovorio na sve izazove u zaštiti prirode, poput smanjenja biodiverziteta, neefikasnog sistema upravljanja, neodrživog pristupa korišnju i raspodeli prirodnih dobara, nedovoljnu integrisanost i nespremnost da se različiti sektori usklade. On je istakao da preispitivanje sistema od strane svih relevantnih aktera nije samo stvar zakonske formalnosti, već i praktičnog uključivanja – jer najbolja podrška za zaštitu prirode dolazi tek od uključivanja svih. 

Pravni savetnik Zoran Sretić ukazao je na praznine postojećeg zakona – poput pitanja ko pokreće postupak ocene prihvatljivosti, načina i informacija na osnovu kojih se on izvodi, pravne posledice u slučaju izostanka procene itd. Načelnik odeljenja za biodiverzitet i ekološku mrežu pri Zavodu za zaštitu prirode, dr Nenad Sekulić, govorio je i o tome na koji način će EU Direktive o staništima i pticama, odnosno stepen njihove implementaciji, ukazati na to da su postojećem zakonskom okviru u zaštiti prirode ipak potrebne dodatne izmene.  

Nakon toga usledila je i diskusija između govornika i učesnika na temu unapređenja zakonodavnog okvira. Tematski dijalog završen je utvrđivanjem teksta obavezujućeg postupanja, o kom su se usaglasili predstavnici resornih ministarstava i civilnog sektora. Tekst prenosimo u celosti 

“Svi učesnici društvenog dijaloga su saglasni da je potrebno stalno i suštinski vršiti preispitivanje sistema zaštite prirode u Republici Srbiji.

Ministarstvo zaštite životne sredine, će kao i do sada, primenjujući u potpunosti  Zakon o planskom sistemu Republike Srbije omogućiti učešće svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa  u procesu praćenja efekata primene propisa i izrade ex post analize kao i izrade propisa i podzakonskih akata i usaglašavanja sektorskog zakonodavstva koji zahteva primenu posebne metodologije „procene uticaja propisa“ (RIA) i sticanje veština i kompetencija za koje Republički sekretarijat za javne politike već vrši obuke.

Organizacije civilnog društva se obavezuju da će u narednih godinu dana  aktivno raditi na  analizama efekata zakona i definisanja potreba, iste dostaviti Ministarstvu zaštite životne sredine, kako bi nadležno ministarstvo imalo relevantne podatke za  ocenu efikasnosti i održivosti dokumenta, prema kojima će donositi dalje odluke.

Organizacije civilnog društva se obavezuju da će na poziv  Ministarstva zaštite životne sredine uzeti učešće u svim procesima izrade javnih dokumenata.

Ministarstvo zaštite životne sredine i predstavnici civilnog društva su saglasni da će kontinuirano raditi na unapređenju zakonodavnog okvira za zaštitu prirode.”


Povezani članci

SKGO i Zelena Stolica potpisali sporazum o saradnji
Izmenjeno:22 Oct 21

SKGO i Zelena Stolica potpisali sporazum o saradnji

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i Zelena stolica (mreža nevladinih organizacija koje se bave pitanjem zaštite životne sredine, a čijim radom koordiniraju Beogradski fond za političku izuzetnost – BFPE, Centar modernih veština i Mladi istraživači Srbije), potpisali su 21. oktobra 2021. godine Sporazum o saradnji. Sporazum je potpisan sa ciljem podizanja kapaciteta lokalne samouprave […]

Pročitaj više
POZIV ZA DOSTAVLJANJE PONUDA – usluga organizovanja studijske posete
Izmenjeno:19 Oct 21

POZIV ZA DOSTAVLJANJE PONUDA – usluga organizovanja studijske posete

MLADI ISTRAŽIVAČI SRBIJE OBJAVLJUJU POZIV ZA DOSTAVLJANJE PONUDA za uslugu organizovanja studijske posete Sloveniji i Hrvatskoj i posete Briselu U periodu od 19.10.2021. do 05.11.2021.  godine Mladi istraživači Srbije će prikupljati ponude za uslugu za uslugu organizovanja studijske posete Sloveniji i Hrvatskoj i posete Briselu, koja se finansira preko projekata “EKO-SISTEM podrška reformama u zaštiti životne […]

Pročitaj više