Kako velike promene u društvu kreću od neformalnih grupa

Aktivno uključivanje građana u život lokalne zajednice nije lak zadatak. Prvi kamen spoticanja obično biva uverenje građana da oni ne mogu da menjaju stvari – da je za sve velike odluke zadužen neko drugi i da se te odluke donose iza zatvorenih vrata. Istovremeno, aktivniji angažman u okviru udruženja građana, koja imaju kapacitet da vrše pritisak na donosioce odluka ili pokreću događaje, često se čini kao previše komplikovan i birokratizovan proces. 

Postoji li način da se ovi problemi premoste? U dugogodišnjem radu sa mladima, Mladi istraživači Srbije su prepoznali ove izazove i jedno od rešenja uobiličili u okviru programa „Snažno zeleno“. Ovaj program nastoji da finansijski pomogne neformalnim grupama da se aktiviraju u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica. 

Za početak, šta su neformalne grupe?

Hajde da definišemo neformalne grupe – jer na prvi pogled, i ta reč deluje pomalo formalno. Neformalne grupe podrazumevaju grupe od najmanje pet osoba, koje nisu registrovana organizacija, ali imaju zajednički cilj i zvaničnog predstavnika ili predstavnicu grupe. Dakle, dovoljno je da imaš ekipu i zajedničku ideju kako da unapredite stanje životne sredine u svojoj zajednici – bilo kroz neki događaj ili rešavanje nekog problema. Ne morate da osnivate udruženje, ne morate da se bavite papirologijom.

U okviru programa “Snažno zeleno”, podržani projekti mogu biti kampanje, javne manifestacije, radionice, ulične akcije, marketinške aktivnosti, kreiranje akcionih planova i projekata, pravna zaštita, pa čak i ambiciozniji projekti poput izgradnje ili obnove zelenih infrastruktura manje površine. O mogućnostima koje ovaj program nudi i dosadašnjim iskustvima Mladih istraživača sa neformalnim grupama, razgovarali smo sa koordinatorom projekta “Snažno zeleno”, Bojanom Beronjom. 

• Kako ste došli na ideju da napravite program usmeren isključivo na neformalne grupe?

Više od četrdeset godina Mladi istraživači Srbije pokreću i razvijaju aktivnosti koje doprinose održivom razvoju, volonterizmu i zaštiti životne sredine. Volonterske aktivnosti koje sprovodimo najčešće stavljamo u funkciju zaštite životne sredine.

Iskustvo u organizaciji međunarodnih radnih volonterskih kampova naučilo nas je da najbolje ideje dolaze od grupe građana koja se spontano okupi i ima slobodu odlučivanja i delovanja. Slično je i sa drugim aktivnostima u kojima smo se, sa nekim drugim organizacijama, priključili baš tim, manjim grupama građana koji su želeli da se njihov glas dalje čuje i da ukažu na probleme koji ih tište ili na koje im niko iz lokalne samouprave ne odgovara.

• Kakva su dosadašnja iskustva MIS-a u radu sa neformalnim grupama?

Pored naše podrške različitim organizatorima volonterskih kampova, prošle godine smo kroz program „Mladi su zakon“ u saradnji sa više organizacija podržali 135 neformalnih grupa mladih koje su rešavale probleme u lokalnim sredinama. 

Najčešće su to bile akcije koje su imale za cilj unapređenje položaja mladih, lokalne zajednice i prevashodno životne sredine. To ukazuje na činjenicu da su mladi sve svesniji rizika koje sa sobom nosi loše stanje životne sredine, ali i potrebe da se to stanje promeni. 

Ono sto znamo, iz našeg dugogodišnjeg iskustva u radu sa neformalnim grupama, jeste da se najčešće izdvoji neka grupa koja želi da konkretizuje svoje aktivnosti i da ih dugoročno sprovodi. Tada se osnivaju lokalna udruženja koja dalje, najčešće vrlo uspešno, rade na rešavanju problema ili potreba u toj lokalnoj sredini.

• Koje uspešne primere biste izdvojili?

Ovo je sjajna prilika da se podsetimo jedne od prvih grupa koja je samoorganizovano, u okviru inicijative za zaštitu parka „Peti parkić“, skrenula pažnju javnosti na ugrožavanje životne sredine na Zvezdari i izborila se sa sistemom. 

Pre više od deset godina „razvoj grada“ je zahtevao da se veliki stambeno-poslovni objekat i garaža gradi baš na prostoru jedinog parka između niza zgrada u tom delu grada. Sukob između investitora, lokalne samouprave i građana je trajao više od tri godine. Nakon postizanja dogovora između investitora i Grada Beograda, Inicijativni odbor za odbranu tog parka je podneo zahtev za izmenu Regulacionog plana tog dela zemljišta. Konačno, predlog je usvojen u Skupštini grada i ta parcela je uvrštena u sistem gradskih parkova. 

Poslednjih godina smo svedoci niza lokalnih inicijativa u planinskim krajevima jugu i istoku zemlje, koji su na udaru investitora koji žele da grade minihidroelektrane. Jedna njih je prerasla u pokret “Odbranimo reke Stare planine”. Nedavno je “Bitka za Košutnjak” mobilisala Beograđane da se okupe oko zajedničkog cilja. Sve ove grupe, bilo neformalne ili u statusu udruženja, vrlo jasno insistiraju na svom pravu na zdravu životnu sredinu i učešće u donošenju odluka koje ih se tiču. Takođe, veoma su aktivne grupe koje rade na zaštiti Fruške gore, kao i grupe iz urbanih područja koje ukazuju na pogubno dejstvo velikih zagađivača životne sredine u Boru ili Smederevu.

• Šta su očekivanja od ovog programa? Da li bi on mogao vremenom da se ustali?

Ono što smo postavili kao ciljeve projektom se odnosi upravo na ono što smo u prethodnim godinama prepoznali kao potrebu, upravo ono što su nam različite grupe aktiviste navele kao najčešće izazove sa kojima se suočavaju. 

Želimo da podržimo neformalne grupe u rešavanju lokalnih ekoloških i društveno-ekonomskih problema. Kroz tu podršku, oni imaju priliku i da nauče kako da prate aktuelna dešavanja i nalaze informacije koje su neretko poluskrivene od javnosti. Potom, ovakvi projekti su odličan način da se ispraksaju u borbi za svoja prava kroz pravne i institucionalne okvire. 

Kako dalje?

Koju god ideju da imaš – nemaš šta da izgubiš. Možeš da sprovedeš svoj projekat i uživaš u njegovom uspehu – a možda baš kroz “Snažno zeleno” shvatiš da je to samo početak i da je tvojoj lokalnoj zajednici potrebno novo udruženje koje će se kontinuirano angažovati za dobrobit svojih sugrađana.

Na stranici programa “Snažno zeleno” pronaći ćeš detaljne informacije o uslovima prijavljivanja, rokovima, kao i formulare za prijavu. Konkurs je stalno otvoren, a prvi krug selekcije prijava završava se 3. avgusta!

Program “Snažno zeleno” se sprovodi u okviru projekta Zeleni inkubator uz finansijsku podršku Evropske unije. Projekat realizuju Beogradska otvorena škola, Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zaštite životne sredine. Sadržaj ove stranice ne odražava nužno stavove Evropske unije i za njega su odgovorni isključivo autori.