Kako smo vratili crnog ibisa na Obedsku baru

Kako smo vratili crnog ibisa na Obedsku baru
Izmenjeno:17 Sep 20

Da li je moguće vratiti vreme unazad? Na Obedskoj bari, Mladi istraživači Srbije su uspeli da postignu upravo to. Uz upornost, sistematičan pristup i saradnju sa nadležnim institucijama, dugogodišnje akcije uređenja bare u skladu sa potrebama ovog jedinstvenog ekosistema rezultiralo je povratkom ugroženih vrsta koje su napustile svoje stanište. Crni ibis je danas ponovo stanovnik Obedske bare, a Mladi istraživači su i ove jeseni bili i njen domaćin i njen gost u okviru volonterske akcije uklanjanja žbunaste i drvenaste vegetacije sa vlažnih staništa na ovoj lokaciji.

Zašto baš Obedska bara?

Obedska bara poznata je još od sredine 19. veka u tadašnjoj Austrougarskoj kao “carsko lovište” pod posebnom zaštitom. To je čini jednim od najstarijih zaštićenih područja u svetu, budući da je taj status dobila 1874. godine, samo dve godine nakon što je zaštićen Nacionalni park Jeloustoun u Sjedinjenim Američkim Državama.

Obedska bara je plavno ritsko područje bogato šumama hrasta, jasena i bresta, ali ono što istinski daje šarolikost ovom vojvođanskom pejzažu jeste preko 200 vrsta ptica koje su njeni stalni i privremeni stanovnici, a njihov broj doseže i do 58.000 parova. Među njima su crni ibis, kašičar, crna i bela roda, orao belorepan i druge vrste. Obedska bara je ujedno i mrestilište za oko 16 vrsta riba, a osim bogatim životinjskim svetom, rezervat može da se pohvali i retkim biljnim vrstama poput belog i žutogh lokvanja, močvarne orhideje i testerice.

Ove jeseni, u svetlu pandemije koronavirusa, biodiverzitet je tema koja poprimila novo značenje u javnom diskursu širom sveta. Dokazano je da su gubitak prirodnih staništa i poremećaji u brojnosti životinjskih vrsta i lancu ishrane direktno povezani sa lakšim razvojem i širenjem novih virusa. Dakle, cilj očuvanja biodiverziteta na područjima kao što su nepregledne džungle u Aziji ili mala Obedska bara u Srbiji nije samo održavanje neke zaštićene oaze koja živi svoj život nezavisno od nas. Cilj je očuvanje šireg ekosistema čiji deo smo i mi.

“Kroz mehanizam zaštite prirode, kao na primer ovde na Obedskoj bari, obezbeđujemo da se pročišćavaju otpadne vode, obezbeđujemo da reka Sava plavi ovo područje, da se pročišćava i ide ka Beogradu gde onda građani Beograda koriste kvalitetniju vodu za piće. Na kraju, obezbeđujemo da ljudi mogu dođu ovde da se relaksiraju i da se odmore”, objašnjava Slobodan Puzović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Šta mi radimo na Obedskoj bari?

Mladi istraživači Srbije su svoje višedecenijske aktivnosti 2018. godine krunisali projektom Povratak ibisa 2018. koji je izveden u partnerstvu sa udruženjem “Zeleni pogled”. Cilj projekta je bilo poboljšanje uslova za povratak ugroženih vrsta ptica na Obedsku baru, ali i porast interesovanja mladih za volonterizam, bogatija turistička ponuda Obedske bare, kao i unapređena saradnja institucija, civilnog sektora i upravljača na sprovođenju mera zaštite u rezervatu.

Problemi na Obedskoj bari počeli su pre par decenija, kada su ubrzano počele da nestaju otvorene površine koje se sezonski plave (vlažne livade) i koje služe kao hranilišta za ptice i mrestilišta. Iako je reč o prirodnom procesu, brzina bujanja vegetacije je bila isuviše velika, mahom izazvana industrijskim i poljoprivrednim aktivnostima ljudi. Sa nestajanjem tih površina, počele su da nestaju i životinjske vrste koje su stotinama godina bile prisutne.

Spasavanje ovog prirodnog staništa je postalo tradicionalna aktivnost i deo identiteta Mladih istraživača Srbije – nastojanje da delujemo lokalno i da u potrazi za boljim svetom krenemo od sebe i onoga što sami možemo da uradimo.

Vratili smo vreme unazad – odnosno Obedsku baru u njeno staro stanje, godinama organizujući volonterske kampove i akcije na nekoliko lokaliteta u rezervatu, prevashodno u okviru tzv. Potkovice.

“Plavne površine redovno čistimo i uklanjamo vegetaciju već 23 godine, kako bismo održavali otvorena plavna područja u okviru bare. Priroda se brzo probudi i brzo reaguje na ovakve stvari – na tom području su ponovo viđeni ibis, čaplja govedarka, a uočili smo i gnezda orla belorepana”, objašnjava koordinator volonterskih aktivnosti u Mladim istraživačima Srbije, Bojan Beronja.

Još jedan održiv način da se čuvaju ovakva područja jeste da se prave pašnjaci. Nekada su u delu Potkovice u blizini Kupinova bili brojni pašnjaci, gde je redovnom ispašom vegetacija držana pod kontrolom. Uz izumiranje stočarstva, nestao je ovaj način kontrole terena. Zato je među inicijativama Mladih istraživača bilo i podsticanje održivog stočarstva u kraju – trenutno oko 200 krava učestvuje u održavanju plavnih područja čistim.

“Zaštita zaštite radi nema mnogo smisla – veoma je skupa i otuđuje ljude od ideje zaštite prirode. Ali ako prirodu ponudimo ljudima na korišćenje pod određenim, održivim uslovima i pokažemo im da je ta priroda deo njih, sve ide mnogo lakše. Ovde sada počinje da cveta lokalni turizam, podstakli smo ljude da se vrate stočarstvu i dobro je i njima i prirodi. Menja se fokus , gledajmo stvari šire – kada svako vidi korist u zaštiti prirode, onda je lakše i zaštititi je”, primetio je Beronja.

Veliko dostignuće jeste što su sve aktivnosti na Obedskoj bari rezultat udruženih napora i kvalitetne saradnje između MIS-a, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i JP “Vojvodinašume”.

Mladi istraživači – deo veće priče

Značaj aktivnosti Mladih istraživača prepoznali su i međunarodni partneri. Tako je MIS postao deo BioNET regionalne mreže koja se bavi očuvanjem biodiverziteta u okviru projekta “Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu – Implementacija sporazuma u oblasti biodiverziteta“ (ORF BDU) koji realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).

Ove godine smo, kao i drugi partneri iz BioNET mreže, organizovali volontersku akciju u koju smo uključili i predstavnike medija i time proširili priču malo dalje, u želji da benefite zaštite prirode i aktivnog učešća u njoj prepozna što više ljudi.

“Mislim da kao društvo, globalno gledano, treba konačno da postanemo svesni koliko su priroda i biodiverzitet značajni za naše fizičko a i mentalno zdravlje, jer biodiverzitet gubimo nezapamćenim tempom”, zaključila je izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije, Tanja Petrović.

U akciji su učestvovali i predstavnici  Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i JP “Vojvodinašume”. O događaju su izveštavale Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, a na linkovima možete pogledati i kako je naša akcija izgledala u njihovom objektivu.


Povezani članci

Koalicija 27: Rastemo i razvijamo proaktivniju strategiju
Izmenjeno:27 Sep 20

Koalicija 27: Rastemo i razvijamo proaktivniju strategiju

Odsustvo napretka u pregovorima i sprovođenju reformi u oblasti zaštite životne sredine jedan je od zaključaka iz novog Izveštaja iz senke Koalicije 27 “Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak u magli”. Kompletan izveštaj o napretku Srbije u usvajanju reformi predviđenih pregovorima sa Evropskom unijom biće objavljen 7. oktobra 2020. godine.  Iskustva proistekla iz dosadašnjih izveštaja bila […]

Pročitaj više
POZIV ZA DOSTAVLJANJE PONUDA – usluga organizovanja sastanaka/smeštaja
Izmenjeno:25 Sep 20

POZIV ZA DOSTAVLJANJE PONUDA – usluga organizovanja sastanaka/smeštaja

MLADI ISTRAŽIVAČI SRBIJE UPUĆUJU POZIV ZA DOSTAVLJANJE PONUDA za uslugu organizovanja 6 sastanaka/seminara pojednostavljeni postupak nabavke broj 60/2020 U periodu od 25.09.2020. do 09.10.2020. godine Mladi istraživači Srbije (MIS) će prikupljati ponude za usluge organizacije 6 sastanaka/seminara za sastanke mreža organizacija civilnog društva iz oblasti zaštite životne sredine i strateškog planiranja Mladih istraživača Srbije. Sredstva […]

Pročitaj više