Право на БеоГрад

Право на БеоГрад

Партнери на пројекту:
Година реализације:

2010.

Циљ и опис пројекта:

Пројекат „Право на БеоГрад“ (15/03/2010-15/03/2011) се бавио проблемом огромног утицаја саобраћаја на квалитет животне средине, посебно у урбаним срединама, са нагласком на недостатак мулти-дисциплинарног приступа и већег укључење цивилног сектора у доношење одлука у сфери транспорта.

Циљ: стварати предуслове за систематско бављење решавањем проблема утицаја саобраћаја на квалитет животне средине у Београду, кроз увезивање грађана, цивилног друштва и институција са доносиоцима одлука и прављењем пресека стања о потребама и могућим решењима.

 

Резултати пројекта:

Комплексност теме – однос и међусобни утицаји транспорта и животне средине, условила је да пројекат „Право на БеоГрад” буде дизајниран као скуп методски различитих активности: дискусија и консултација са заинтересованим странама, промотивно-едукативне кампање и истраживања.

По завршетку пројектног периода може се закључити да се усплео у намерама и да је суштински резултат пројекта:

• окупљена групација оргнаизација и институција – палтформа заинтересованих страна, и

• својеврсни закључци проистекли из кампање, истраживања и консултативног процеса који дају смернице како се даље бавити овом темом.

На путу остваривања пројектним предлогом предвиђених резултата, пројектни конзорцијум је спровео велики број активности:

Са заинтересованим странама се радило током целог пројекта и то кроз одржана: 3 округла стола, 5 састанака међусекторске групе и националну конференцију.

Округли столови су имали улогу да се дискусијом око актуелних проблема, као што су: Проблеми паркирања у Београду; Саобраћај и климатске промене; Паркирање и јавни превоз; окупе најважнији актери из сфере надлежних институција и организације и појединци посебно заинтересовани, али и одговорни за унапређење стања у овим темама. Из њих су као додата вредност пројекту проистекле и 2 јавне еколошке трибине, покретање нових партнерстава и активности са општинама Савски Венац и Врачар.

Међусекторска група је за окосницу имала панелисте првог округлог стола из београдских институција и организација, затим је кроз припремне састанке за национални консултативни састанак проширила свој састав за већи број представника локалних заједница из Србије. На последњем, 5-том састанаку радне групе, на ком су учествовали најактивнији актери током пројекта, изражена је воља и намера да се настави са заједничким радом и по завршетку пројекта.

Консултативни процес заснован на опсервацијама стеченим током реализације претходних активности, укључујући 3 припремна састанка у Ужицу, Нишу и Новом Саду и велики национални састанак у Београду, јасно је показао да: теме планирања развоја одрживог транспорта имају важну и ургентну позицију код многих локалних заједница; досадашња пракса није била заснована на међусекторској сарадњи; је велики број актера и сектора који треба да буду консултовани када је у питању однос транспорта и животне средине, јер то свакако није питање специјализације једне струке.

Од бројних препорука које су дефинисане током наведених активности, у којима је учествовало око 200 појединаца, издвајају се 3 групе које нам указују на даље правце у којима ова тема и рад платформе заинтерсованих страна треба да иде:

– Неопходно је практиковати и повећавати учешће грађана у свим процесима планирања развоја транспорта.

– Побољшати услове за безбедан бициклистички саобраћај, у контексту изградње нове инфраструктуре: стаза, паркиралишта, трака на коловозима и адекватне сигнализације.

– Направити ревизију постојећих едукативних програма о саобраћају у обавезном школству и возачкој обуци и подстицати неформалне програме едукације са циљем побољшања саобраћајне културе и подизања свести о потреби за развојем одрживијих решења транспорта.

Намера пројектног конзорцијума “Право на БеоГрад” је да настави са одржавањем платформе заинтересованих организација и институција (у форми неформалног радног тела) спремних да у делокругу својих мисија раде на спровођењу ових препорука и по истеку пројекта.

 

Специфичне теме промотивно-едукативне кампање кроз уличне акције пратиле су основне проблеме који су дискутовани током консултантске компоненте:

– Интеграција бицикла у јавни превоз – била је окосница акције одржане у Београду и Клеку код Зрењанина.

– Заговарање за смањење градње нових паркинг места у центру Београда – било је смештено у перформанс „Паркинг тиме”.

– Изградња и постављање чешља за бицикле испред Канцеларије за младе на Новом Београду, представљало је „показну вежбу” за једну од препорука консултативног процеса.

Пет радионица за младе одржане су у београдској општини Палилула, у три истурена оделења основне школе Олга Петров, у сеоским местима Дунавац, Ковилово и Глогоњски рит, са намером да поспеше укључивање периферних делова града који још увек могу избећи грешке у равоју транспорта пратећи препоруке одрживог планирања.

Иако је грантирани предлог пројекта предвидео само израду компаративне анализе Београда са другим градовима у окружењу, додатним залагањем обезбеђено је кофинансирање за спровођење истраживања о ставовима грађана, које имало за циљ да утврди постојеће тенденције у виђењу саобраћаја у Београду од стране грађана, како би се на основу основних налаза дефинисала методологија за спровођење дубинског истраживања на ову тему

Компаративна анализа се бавила Београдом у односу на градове са који су имали или још увек имају сличне инфраструктурне проблеме. Водило се и критеријумом: да је структура града, у физичком и популационом смислу слична као и београдска и на послетку да су то градови у неком непосредном окружењу, што је значило да осим географских сличности, неопходна је и сличност у менталитету популације. У финалном приказу дат је по један позитиван пример саобраћајне инфрструктуре у: Загребу, Љубљани, Будмпешти и Бечу.

Перцепција и ставови грађана према саобраћају у Београду – било је пилот истраживање и изведено је кроз метод фокус група. Током испитивања, тестиране су и различите идеје које би могле допринети решавању проблема гужви и застоја у саобраћају. Посебна пажња посвећена је разумевању и мапирању места за интервенцију. Тестиране су идеје које не спадају у ред капиталних инвестиција (изградња мостова, метроа), већ су предложене мере подразумевале мање захвате – посматрано у контексту средстава и времена. Обзиром да ови предлози значајно утичу на промене свакодневних образаца понашања учесника у саобраћају, посебна пажња посвећена је процени спремности испитаника, да прихватајући неку од њих, мењају своје навике.

 

Циљна група:

организације цивилног друштва и доносиоци одлука (на нивоу града Београда)

Локација обухваћена пројектом:

Београд, Ужице, Ниш, Нови Сад, Клек (Зрењанин)

Извори финансирања:

РЕЦ, Sector II Program (Supporting Environmental Civil Society Organisations in South Eastern Europe) (EUR 33.000 (РЕЦ 27.000, сопствени допринос 6.000))

Додатни подаци:

а БеоГрад“.