Право на БеоГрад

Право на БеоГрад

Партнери на пројекту:
Година реализације:

2010.

Циљ и опис пројекта:

Пројекат „Право на БеоГрад“ (15/03/2010-15/03/2011) бавио се проблемом огромног утицаја саобраћаја на квалитет животне средине, посебно у урбаним срединама, са нагласком на недостатак мулти-дисциплинарног  приступа и већег укључења цивилног сектора у доношење одлука у сфери урбаног транспорта.

Циљ: створити предуслове за систематско бављење решавањем проблема утицаја саобраћаја на квалитет животне средине у Београду, кроз повезивање грађана, цивилног друштва и институција са доносиоцима одлука и прављењем пресека стања о потребама и могућим решењима.

Резултати пројекта:

Комплексност теме – однос и међусобни утицаји транспорта и животне средине, условила је да пројекат „Право на БеоГрад” буде дизајниран као скуп методски различитих активности: дискусија и консултација са заинтересованим странама, промотивно-едукативне кампање и истраживања.

По завршетку пројектног периода може се закључити да се усплео у намерама и да је суштински резултат пројекта:

  • окупљена групација оргнаизација и институција – палтформа заинтересованих страна, и
  • својеврсни закључци проистекли из кампање, истраживања и консултативног процеса који дају смернице како се даље бавити овом темом.

На путу остваривања пројектним предлогом предвиђених резултата, пројектни конзорцијум је спровео велики број активности:

Са заинтересованим странама се радило током целог пројекта и то кроз одржана: 3 округла стола, 5 састанака међусекторске групе и националну конференцију.

Округли столови су имали улогу да се дискусијом око актуелних проблема, као што су: Проблеми паркирања у Београду; Саобраћај и климатске промене; Паркирање и јавни превоз; окупе најважнији актери из сфере надлежних институција и организације и појединци посебно заинтересовани, али и одговорни за унапређење стања у овим темама. Из њих су као додата вредност пројекту проистекле и 2 јавне еколошке трибине, покретање нових партнерстава и активности са општинама Савски Венац и Врачар.

Међусекторска група је за окосницу имала панелисте првог округлог стола из београдских институција и организација, затим је кроз припремне састанке за национални консултативни састанак проширила свој састав на већи број представника локалних заједница из Србије. На последњем, 5-том састанаку радне групе, на ком су учествовали најактивнији актери током пројекта, изражена је воља и намера да се настави са заједничким радом и по завршетку пројекта.

Консултативни процес заснован на опсервацијама стеченим током реализације претходних активности, укључујући 3 припремна састанка у Ужицу, Нишу и Новом Саду и велики национални састанак у Београду, јасно је показао да: теме планирања развоја одрживог транспорта имају важну и ургентну позицију код многих локалних заједница; досадашња пракса није била заснована на међусекторској сарадњи; је велики број актера и сектора који треба да буду консултовани када је у питању однос транспорта и животне средине, јер то свакако није питање специјализације једне струке.

Од бројних препорука које су дефинисане током наведених активности, у којима је учествовало око 200 појединаца, издвајају се 3 групе које нам указују на даље правце у којима ова тема и рад платформе заинтерсованих страна треба да иде:

  • Неопходно је практиковати и повећавати учешће грађана у свим процесима планирања развоја транспорта.
  • Побољшати услове за безбедан бициклистички саобраћај, у контексту изградње нове инфраструктуре: стаза, паркиралишта, трака на коловозима и адекватне сигнализације.
  • Направити ревизију постојећих едукативних програма о саобраћају у обавезном школству и возачкој обуци и подстицати неформалне програме едукације са циљем побољшања саобраћајне културе и подизања свести о потреби за развојем одрживијих решења транспорта.

Намера пројектног конзорцијума “Право на БеоГрад” је да настави са одржавањем платформе заинтересованих организација и институција (у форми неформалног радног тела) спремних да у делокругу својих мисија раде на спровођењу ових препорука и по истеку пројекта.

 

Специфичне теме промотивно-едукативне кампање кроз уличне акције пратиле су основне проблеме који су дискутовани током консултантске компоненте:

  • Интеграција бицикла у јавни превоз – била је окосница акције одржане у Београду и Клеку код Зрењанина.
  • Заговарање за смањење градње нових паркинг места у центру Београда – било је смештено у перформанс „Паркинг тиме”.
  • Изградња и постављање чешља за бицикле испред Канцеларије за младе на Новом Београду, представљало је „показну вежбу” за једну од препорука консултативног процеса.

Пет радионица за младе одржане су у београдској општини Палилула, у три истурена оделења основне школе Олга Петров, у сеоским местима Дунавац, Ковилово и Глогоњски рит, са намером да поспеше укључивање периферних делова града који још увек могу избећи грешке у равоју транспорта пратећи препоруке одрживог планирања.

Иако је грантирани предлог пројекта предвидео само израду компаративне анализе Београда са другим градовима у окружењу, додатним залагањем обезбеђено је кофинансирање за спровођење истраживања о ставовима грађана, које имало за циљ да утврди постојеће тенденције у виђењу саобраћаја у Београду од стране грађана, како би се на основу основних налаза дефинисала методологија за спровођење дубинског истраживања на ову тему.

Компаративна анализа се бавила Београдом у односу на градове са који су имали или још увек имају сличне инфраструктурне проблеме. Водило се и критеријумом: да је структура града, у физичком и популационом смислу слична као и београдска и на послетку да су то градови у неком непосредном окружењу, што је значило да осим географских сличности, неопходна је и сличност у менталитету популације. У финалном приказу дат је по један позитиван пример саобраћајне инфрструктуре у: Загребу, Љубљани, Будмпешти и Бечу.

Перцепција и ставови грађана према саобраћају у Београду – било је пилот истраживање и изведено је кроз метод фокус група. Током испитивања, тестиране су и различите идеје које би могле допринети решавању проблема гужви и застоја у саобраћају. Посебна пажња посвећена је разумевању и мапирању места за интервенцију. Тестиране су идеје које не спадају у ред капиталних инвестиција (изградња мостова, метроа), већ су предложене мере подразумевале мање захвате – посматрано у контексту средстава и времена. Обзиром да ови предлози значајно утичу на промене свакодневних образаца понашања учесника у саобраћају, посебна пажња посвећена је процени спремности испитаника, да прихватајући неку од њих, мењају своје навике.

Циљна група:

Организације цивилног друштва и доносиоци одлука (на нивоу града Београда)

Локација обухваћена пројектом:

Београд, Ужице, Ниш, Нови Сад, Клек (Зрењанин)

Извори финансирања:

РЕЦ, Sector II Program (Supporting Environmental Civil Society Organisations in South Eastern Europe) (EUR 33.000 (РЕЦ 27.000, сопствени допринос 6.000))

Најновији чланци из категорије: Заштита животне средине

Волвокс – Снажније учешће цивилног друштва у изради и праћењу политика заштите животне средине
Измењено:11 јан 22

Волвокс – Снажније учешће цивилног друштва у изради и праћењу политика заштите животне средине

Започињемо нови, двогодишњи пројекат Волвокс – Снажније учешће цивилног друштва у израдии праћењу политика заштите животне средине који финансира Европска Унија. Као пројектни лидер, у партнерству са Београдском отвореном школом и Регулаторним институтом за обновљиву енергију и животну средину, током наредне две године бићемо ангажовани на заговарању за доношење кључних стратешких докумената у домену заштите […]

Прочитај више
Одржан друштвени дијалог ресорних министарстава и цивилног сектора о заштити природе
Измењено:01 окт 21

Одржан друштвени дијалог ресорних министарстава и цивилног сектора о заштити природе

“Унапређење законодавног оквира за заштиту природе” било је тема друштвеног дијалога који је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало у петак 1. октобра, на иницијативу и у сарадњи са Младим истраживачима Србије, Београдском отвореном школом, Светском организацијом за заштиту природе (WWF) Адриа и Центром за истраживање биодиверзитета. Тематски дијалог је одржан […]

Прочитај више
Резултати конкурса програма ЕКО-СИСТЕМ
Измењено:02 авг 21

Резултати конкурса програма ЕКО-СИСТЕМ

Завршен је и други круг позива у оквиру ЕКО-СИСТЕМ програма оснаживања мрежа удружења грађана, који реализују Млади истраживачи Србије, уз подршку Шведске. Задовољство нам је што ћемо кроз овај програм подржати 13 пројеката испред 12 мрежа које се баве животном средином, у чије име је конкурисало 64 организација из 31 места у Србији. Кроз одобрене […]

Прочитај више