Представљање Инструмента за укључивање принципа да нико не буде изостављен у законска и стратешка документа Републике Србије

Данас је у Палати Србија представљен Инструмент за укључивање принципа да нико не буде изостављен у законска и стратешка документа Републике Србије.

Србија је прва земља која је спремила овакав Инструмент, у којем је принцип „да нико не буде изостављен“ добио практичну димензију и вредност.
Принцип „да нико не буде изостављен“ (ЛНОБ) је један од пет водећи принципа Агенде 2030 за одрживи развој који ставља акценат на давање приоритета „онима који су највише искључени“ с циљем да створимо кохезивније и равноправније друштво, засновано на солидарности, уз промовисање инклузивног развојног модела који води ка одрживој будућности.

Инструмент је намењен свим оним актерима који учествују у процесима израде, усвајања, имплементације и праћења примене законских и стратешких докумената, посебно доносиоцима стратешких и планских докумената на свим нивоима, али и независним институцијама, цивилном друштву, експертима и академској заједници.

Интрумент је комплементаран с принципима из Закона о планском систему, указује нам на то да маргинализоване групе нису хомогене, већ да унутар група постоји вишеструкост ризика и депривација. За сада се Инструмент односи само на национални ниво, а док ће наредна фаза обухватити и локални ниво.

У уводном обраћању, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, потпредседница Народне скупштине Републике Србије Елвира Ковач, стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб и шеф одсека развој, економска и социјална питања тематско укључивање специјалне процедуре и право на развој, Канцеларије Високог комесара УН за људска права, Тод Хауленд, истакли су да захваљујући овом документу знамо ко су ти „невидљиви људи с маргина,“ које институције њима треба да се баве и на који начин, али да на пођеднако важна питања где се они налазе, колико их је и на које начине их укључити, тек предстоје одговори.

Указано је да подаци у Србији, када су у питању људска права, показују да се лако склизне корак-два уназад. Констатовано је да треба радити на окончању екстремног сиромаштва и смањињу разлика између појединаца и група, и по вертикали и хоризонтали.

Великом броју представника Владе Србије, међународних институција, организација цивилног друштва и медија, обратили су се и Александра Петровић из Тима за људска права УН у Србији, Ивана Крстић с Правног факултета Универзитета у Београду, Наташа Драгојловић из Националног конвента о ЕУ, Наташа Вучковић из Фондације Центар за демократију, Вук Раичевић из БГ центра за људска права и Даринка Радојевић, из Републичког секретаријата за јавне политике.

Сагласили су се да је овај Инструмент оруђе али и прилика да Агенду 2030, засновану на људским правима, као и Циљеве одрживог развоја, применимо у пракси, али и да је ово само први корак у заједничком послу који предстоји.
Комплетан документ можете преузети ОВДЕ.