Одржан друштвени дијалог ресорних министарстава и цивилног сектора о заштити природе

Одржан друштвени дијалог ресорних министарстава и цивилног сектора о заштити природе
Измењено:01 окт 21

“Унапређење законодавног оквира за заштиту природе” било је тема друштвеног дијалога који је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало у петак 1. октобра, на иницијативу и у сарадњи са Младим истраживачима Србије, Београдском отвореном школом, Светском организацијом за заштиту природе (WWF) Адриа и Центром за истраживање биодиверзитета. Тематски дијалог је одржан уз подршку Балканског фонда за демократију, Фондације БФПЕ за одговорно друштво и Амбасаде Краљевине Норвешке. 

Тематски дијалог је отворен уз уводна обраћања представница из министарстава и цивилног сектора. Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић, истакла је да је заштита животне средине заједнички посао и да је на свим релевантним актерима одговорност за тачне податке, изналажење решења и постизање компромиса. Министарка заштите животне средине, Ирена Вујовић, говорила је о постојећој регулативи у области заштите природе и истакла да је цивилни сектор важан партнер у писању нове законске регулативе и њеној имплементацији, истичући да је Министарство отворено за рад и конструктивне предлоге, јер је животна средине генерацијско питање које треба да нас уједини. 

Стална координаторка Уједињених нација у Србији, Франсоаз Жакоб, похвалила је легислативни напредак у области заштите природе. Она је скренула пажњу на то да пораст броја грађанских иницијатива и протеста поводом проблема у животној средини указује на развој свести и проактивног става код грађана, али и на то да би консултативни процеси у тој области могли бити детаљнији и инклузивнији. Председница Фондације БФПЕ за одговорно друштво, Соња Лихт, истакла је и значај образовања о заштити животне средине, рекавши да је важно да подижемо нове генерације са свешћу да морамо очувати животну средину, или је њихова будућност под знаком питања. 

Државни секретар у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства, Сенад Махмутовић, говорио је о пољопривреди као узрочнику загађења, али и кључу за решења у области климатске кризе. Он је оценио да упркос свему, мора постојати компромис између циљева и могућности које се огледају у објективном стању на терену. Помоћница министарке рударства и енергетике, Наталија Луковић, најавила је велике промене у области енергетике и амбициозне плантове да се у наредних двадесет година производња из обновљивих извора енергије попне на најмање 40 процената. 

Директорка Младих истраживача Србије, Тања Петровић, истакла је да је заштита природе све компликованији процес, с обзиром на све веће потребе становништва и већи притисак на природу. Она је оценила да је један од највећих проблема у овој области недовољно укључивање људи из заштићених подручја у заштиту, што резултира проблемима у управљању и препознавању процеса заштите природе као заштите и природе и људи које је користе. Она је додала да никада раније није била овако изражена потреба да се у преиспитивање постојећег оквира укључе све заинтересоване стране, као и да верује да је овај дијалог почетак тог процеса.

У другом делу друштвеног дијалога, под називом “Заштита природе у Србији: Да ли нам је потребан нови Закон?”, представници надлежних институција, цивилног сектора и стручне јавности имали су прилику да постојеће законско стање сагледају из неколико перспектива. Помоћница министарке у Министарству за заштиту животне средине, Јасмина Јовић, представила је законске оквире за заштиту природе од њихових почетака, као и начине на које најновије измене Закона о заштити природе решавају неке од проблема насталих из недоречености старих регулатива. Као премиере навела је забрану изградње мини-хидроелектрана у свим заштићеним подручјима, деталније дефинисан проступак оцене прихватљивости и начин издавања услова заштите природе. 

Горан Секулић из Светске организације за заштиту природе Адриа указао је на то да постојећи Закон суштински није одговорио на све изазове у заштити природе, попут смањења биодиверзитета, неефикасног система управљања, неодрживог приступа коришњу и расподели природних добара, недовољну интегрисаност и неспремност да се различити сектори ускладе. Он је истакао да преиспитивање система од стране свих релевантних актера није само ствар законске формалности, већ и практичног укључивања – јер најбоља подршка за заштиту природе долази тек од укључивања свих. 

Правни саветник Зоран Сретић указао је на празнине постојећег закона – попут питања ко покреће поступак оцене прихватљивости, начина и информација на основу којих се он изводи, правне последице у случају изостанка процене итд. Начелник одељења за биодиверзитет и еколошку мрежу при Заводу за заштиту природе, др Ненад Секулић, говорио је и о томе на који начин ће ЕУ Директиве о стаништима и птицама, односно степен њихове имплементацији, указати на то да су постојећем законском оквиру у заштити природе ипак потребне додатне измене.  

Након тога уследила је и дискусија између говорника и учесника на тему унапређења законодавног оквира. Тематски дијалог завршен је утврђивањем текста обавезујућег поступања, о ком су се усагласили представници ресорних министарстава и цивилног сектора. Текст преносимо у целости:

“Сви учесници друштвеног дијалога су сагласни да је потребно стално и суштински вршити преиспитивање система заштите природе у Републици Србији.

Министарство заштите животне средине, ће као и до сада, примењујући у потпуности  Закон о планском систему Републике Србије омогућити учешће свих заинтересованих страна и циљних група  у процесу праћења ефеката примене прописа и израде еџ пост анализе као и израде прописа и поџаконских аката и усаглашавања секторског законодавства који захтева примену посебне методологије „процене утицаја прописа“ (РИА) и стицање вештина и компетенција за које Републички секретаријат за јавне политике већ врши обуке.

Организације цивилног друштва се обавезују да ће у наредних годину дана  активно радити на  анализама ефеката закона и дефинисања потреба, исте доставити Министарству заштите животне средине, како би надлежно министарство имало релевантне податке за  оцену ефикасности и одрживости документа, према којима ће доносити даље одлуке.

Организације цивилног друштва се обавезују да ће на позив  Министарства заштите животне средине узети учешће у свим процесима израде јавних докумената.

Министарство заштите животне средине и представници цивилног друштва су сагласни да ће континуирано радити на унапређењу законодавног оквира за заштиту природе.”


Повезани чланци

МИС на првом састанку Радне групе за израду Стратегије заштите животне средине Србије
Измењено:25 јан 23

МИС на првом састанку Радне групе за израду Стратегије заштите животне средине Србије

Директорка Младих истраживача Србије, Тања Петровић, са партнерима из БОШ-а и РЕРИ-ја, учествовала је на иницијалном састанку Радне групе за израду националне Стратегије заштите животне средине – „Зелена агенда за Србију.“ Састанку је присуствовало више од 120 представника релевантних институција, академске заједнице и цивилног сектора, међу којима су и партнери на пројекту ВОЛВОKC – Снага […]

Прочитај више
Саопштење за јавност  Младих истраживача Србије  поводом навода народне посланице Иване Парлић  изречених током расправе о Предлогу закона о буџету Републике Србије за 2023. годину
Измењено:13 дец 22

Саопштење за јавност Младих истраживача Србије поводом навода народне посланице Иване Парлић изречених током расправе о Предлогу закона о буџету Републике Србије за 2023. годину

Млади истраживачи Србијe одбацују наводе народне посланице Иване Парлић изречене током расправе о Предлогу закона о буџету Републике Србије за 2023. годину. Тврдња „да грађани Србије плаћају десет милиона евра 20 година невладиној организацији која се зове Млади истраживачи Србије“ није истинита. У Закону о буџету, у члану 3, на који се народна посланица позива, […]

Прочитај више