Одржан друштвени дијалог ресорних министарстава и цивилног сектора о заштити природе

Одржан друштвени дијалог ресорних министарстава и цивилног сектора о заштити природе
Измењено:01 окт 21

“Унапређење законодавног оквира за заштиту природе” било је тема друштвеног дијалога који је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало у петак 1. октобра, на иницијативу и у сарадњи са Младим истраживачима Србије, Београдском отвореном школом, Светском организацијом за заштиту природе (WWF) Адриа и Центром за истраживање биодиверзитета. Тематски дијалог је одржан уз подршку Балканског фонда за демократију, Фондације БФПЕ за одговорно друштво и Амбасаде Краљевине Норвешке. 

Тематски дијалог је отворен уз уводна обраћања представница из министарстава и цивилног сектора. Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић, истакла је да је заштита животне средине заједнички посао и да је на свим релевантним актерима одговорност за тачне податке, изналажење решења и постизање компромиса. Министарка заштите животне средине, Ирена Вујовић, говорила је о постојећој регулативи у области заштите природе и истакла да је цивилни сектор важан партнер у писању нове законске регулативе и њеној имплементацији, истичући да је Министарство отворено за рад и конструктивне предлоге, јер је животна средине генерацијско питање које треба да нас уједини. 

Стална координаторка Уједињених нација у Србији, Франсоаз Жакоб, похвалила је легислативни напредак у области заштите природе. Она је скренула пажњу на то да пораст броја грађанских иницијатива и протеста поводом проблема у животној средини указује на развој свести и проактивног става код грађана, али и на то да би консултативни процеси у тој области могли бити детаљнији и инклузивнији. Председница Фондације БФПЕ за одговорно друштво, Соња Лихт, истакла је и значај образовања о заштити животне средине, рекавши да је важно да подижемо нове генерације са свешћу да морамо очувати животну средину, или је њихова будућност под знаком питања. 

Државни секретар у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства, Сенад Махмутовић, говорио је о пољопривреди као узрочнику загађења, али и кључу за решења у области климатске кризе. Он је оценио да упркос свему, мора постојати компромис између циљева и могућности које се огледају у објективном стању на терену. Помоћница министарке рударства и енергетике, Наталија Луковић, најавила је велике промене у области енергетике и амбициозне плантове да се у наредних двадесет година производња из обновљивих извора енергије попне на најмање 40 процената. 

Директорка Младих истраживача Србије, Тања Петровић, истакла је да је заштита природе све компликованији процес, с обзиром на све веће потребе становништва и већи притисак на природу. Она је оценила да је један од највећих проблема у овој области недовољно укључивање људи из заштићених подручја у заштиту, што резултира проблемима у управљању и препознавању процеса заштите природе као заштите и природе и људи које је користе. Она је додала да никада раније није била овако изражена потреба да се у преиспитивање постојећег оквира укључе све заинтересоване стране, као и да верује да је овај дијалог почетак тог процеса.

У другом делу друштвеног дијалога, под називом “Заштита природе у Србији: Да ли нам је потребан нови Закон?”, представници надлежних институција, цивилног сектора и стручне јавности имали су прилику да постојеће законско стање сагледају из неколико перспектива. Помоћница министарке у Министарству за заштиту животне средине, Јасмина Јовић, представила је законске оквире за заштиту природе од њихових почетака, као и начине на које најновије измене Закона о заштити природе решавају неке од проблема насталих из недоречености старих регулатива. Као премиере навела је забрану изградње мини-хидроелектрана у свим заштићеним подручјима, деталније дефинисан проступак оцене прихватљивости и начин издавања услова заштите природе. 

Горан Секулић из Светске организације за заштиту природе Адриа указао је на то да постојећи Закон суштински није одговорио на све изазове у заштити природе, попут смањења биодиверзитета, неефикасног система управљања, неодрживог приступа коришњу и расподели природних добара, недовољну интегрисаност и неспремност да се различити сектори ускладе. Он је истакао да преиспитивање система од стране свих релевантних актера није само ствар законске формалности, већ и практичног укључивања – јер најбоља подршка за заштиту природе долази тек од укључивања свих. 

Правни саветник Зоран Сретић указао је на празнине постојећег закона – попут питања ко покреће поступак оцене прихватљивости, начина и информација на основу којих се он изводи, правне последице у случају изостанка процене итд. Начелник одељења за биодиверзитет и еколошку мрежу при Заводу за заштиту природе, др Ненад Секулић, говорио је и о томе на који начин ће ЕУ Директиве о стаништима и птицама, односно степен њихове имплементацији, указати на то да су постојећем законском оквиру у заштити природе ипак потребне додатне измене.  

Након тога уследила је и дискусија између говорника и учесника на тему унапређења законодавног оквира. Тематски дијалог завршен је утврђивањем текста обавезујућег поступања, о ком су се усагласили представници ресорних министарстава и цивилног сектора. Текст преносимо у целости:

“Сви учесници друштвеног дијалога су сагласни да је потребно стално и суштински вршити преиспитивање система заштите природе у Републици Србији.

Министарство заштите животне средине, ће као и до сада, примењујући у потпуности  Закон о планском систему Републике Србије омогућити учешће свих заинтересованих страна и циљних група  у процесу праћења ефеката примене прописа и израде еџ пост анализе као и израде прописа и поџаконских аката и усаглашавања секторског законодавства који захтева примену посебне методологије „процене утицаја прописа“ (РИА) и стицање вештина и компетенција за које Републички секретаријат за јавне политике већ врши обуке.

Организације цивилног друштва се обавезују да ће у наредних годину дана  активно радити на  анализама ефеката закона и дефинисања потреба, исте доставити Министарству заштите животне средине, како би надлежно министарство имало релевантне податке за  оцену ефикасности и одрживости документа, према којима ће доносити даље одлуке.

Организације цивилног друштва се обавезују да ће на позив  Министарства заштите животне средине узети учешће у свим процесима израде јавних докумената.

Министарство заштите животне средине и представници цивилног друштва су сагласни да ће континуирано радити на унапређењу законодавног оквира за заштиту природе.”


Повезани чланци

СКГО и Зелена Столица потписали споразум о сарадњи
Измењено:22 окт 21

СКГО и Зелена Столица потписали споразум о сарадњи

Стална конференција градова и општина (СКГО) и Зелена столица (мрежа невладиних организација које се баве питањем заштите животне средине, а чијим радом координирају Београдски фонд за политичку изузетност – БФПЕ, Центар модерних вештина и Млади истраживачи Србије), потписали су 21. октобра 2021. године Споразум о сарадњи. Споразум је потписан са циљем подизања капацитета локалне самоуправе […]

Прочитај више
ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА – услуга организовања студијске посете
Измењено:19 окт 21

ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА – услуга организовања студијске посете

МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ СРБИЈЕ ОБЈАВЉУЈУ ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА за услугу организовања студијске посете Словенији и Хрватској и посете Бриселу У периоду од 19.10.2021. до 05.11.2021.  године Млади истраживачи Србије ће прикупљати понуде за услугу за услугу организовања студијске посете Словенији и Хрватској и посете Бриселу, која се финансира преко пројекaта „ЕКО-СИСТЕМ подршка реформама у заштити животне […]

Прочитај више