Ново на блогу – Ма боље ти је: како изгледа путовање возом до кампа, нарочито када се купи карта у једном правцу

Ново на блогу – Ма боље ти је: како изгледа путовање возом до кампа, нарочито када се купи карта у једном правцу
Измењено:01 мар 19

Први део

***Пише Ђорђе Видојевић – волонтер Младих истраживача Србије***

Када сте се одлучили да се пријавите на камп, ЧЕСТИТАМ, пола посла сте завршили. Поред тога потребно је да стигнете до тамо. А то можете учинити поприлично лако ако проведете неколико сати истражујући све опције нискобуџетног транспорта на интернету. Да не бих дужио, прешао бих на конкретне примере из свог искуства како сам покушавао да уштедим новац ту и тамо, а више тамо. Некада сам био успешан, некада не толико, али на то вам се и иначе сведе живот, зар не? У овом тексту нећу причати о самим камповима, јер је то потпуно друга тема и било би ми потребно много више простора и времена. Покушаћу да се држим теме и да говорим о томе како сам стизао до кампова, шта сам радио када нисам био на камповима и како сам се враћао у Србију. То знаци да ћу покрити следеће земље: Чешку, Немачку, Португал, Шпанију и Белгију. Успут ћу поделити са вама и неколико корисних сајтова и апликација.

Прва земља у коју сам отишао на камп, била је Чешка

Један од разлога зашто бас Чешка је био тај што сам сматрао да је довољно далеко, али и довољно близу да бих први пут сам отишао на камп На кампу нисам никада био до тада, и све што сам знао о њима је било са папира или из оваквих чланака. Учесници кампова су већином млади који иду у средњу школу или студирају, а то знаци да, током лета, када се најчешће иде на кампове, они имају доста слободног времена[1], што даље значи да могу да се играју са тим временом и тако уштеде новац (на пример, могу да путују возом иако то траје мало дуже или да 7 сати чекају преседање на следећи лоw цоаст лет) Вођен тиме, ја сам купио повратну возну карту Београд – Будимпешта, што је стварно најјефтинија варијанта како стићи до нашег северног комшилука. Повратна карта је 26.00 евра,а карта у једном правцу 15 евра (погледајте овде http://www.srbvoz.rs/page24.html цене). Добро, путовање траје дуже него колима или Геа турсом, али зато не морате да молите никога да вас вози или да плаћате комби дупло/тродупло више. А и у возу можда упознате (као ја) девојку која живи у Италији (а која је одрасла у Белој цркви), претходну ноћ одлучила да дође у Србију на родјендан друга, узела први аутобус и онда дотрчала у последњем тренутку до воза у коме сте ви. Ћао Жаклина!

А онда ће можда (као у мом случају) у истом купеу бити и нека друга особа која иде да држи предавање у неком манастиру, има 25 година и показује вам фотографије своје жене, која је, наравно, остала код куће са једним дететом и другим у стомаку, а онда, негде око Инђије, можда стигнете до приче о томе како је хомосексуалност дело сотоне. У том тренутку барем можете да погледате у Жаклину и преврнете очима. And hey it’s only your first trip to your first workcamp! Возови могу да буду суперзабавни. Нису се случајно двоје срели у возу[1], а не у FlixBusu. Добро, ја нисам још срео особу са којом бих шетао целу ноћ и после десет година снимио други део филма, али и даље путујем возовима, тако да НИКАД СЕ НЕ ЗНА.

Када сам стигао у Будимпешту, око 13 časova, чини ми се, имао сам времена до 20/21h када сам хватао ноћни воз (још једна добра ствар су ноћни возови, јер тако не морате да плаћате преноћиште). А то значи – A DAY TO SIGHT SEE ANOTHER CITY (не будите стипсе, платите 3 евра да оставите пртљаг у једном од ормарића на прелепој железничкој станици Будапест Келети)! Након што видите све мостове у Будимпести и металну обућу заковану у земљу тик поред Дунава која одаје почаст страдалим Јеврејима (у Новом Саду такође постоји споменик поред Дунава посвећен слично страдалим Јеврејима – hey, A HISTORY LESSON AS WELL у чланку о томе како јефитино стићи до кампа, who would know). У реду, враћам се на тему. Онда сте ушли у воз Будимпешта –Праг (пре неких пет година, када сам ишао на свој први камп, то је коштало 19 евра), у купеу сте са два Румуна који су одлучили да оду до Прага да се тамо бацају по неком скејт-парку, а контролор у возу вам каже да се пазите џепароша јер их има пуно у овим возовима и да, иако закључате купе ит’с нот тхе сејфест бет. Онда Румун одлучи да узме учкур и закачи га за врата, тако да, ако неко покуша да отвори врата цимне њега. Нисам сигуран колико то функционше, but fair enough. Онда вам преостаје да загрлите свој backpacking backpack и дремате (ако немате backpacking backpack, узмите неку врећу за ствари, а онда Google Maps, нађите најближи Декатлон у земљи у којој вам је камп и правац по јефтин backpacking backpack). У 6 ујутру стижете у Праг и помислите „Пфф, стално причају како је Праг пун људи, а сад нема никога, а поред Карловог моста стојим”. А онда се сетите да је сада 6.30 часова. За сат и по биће препуно људи. Ако покушате да купите карту Праг–Будимпеста, за после  кампа, на железничкој у Прагу, схватићете да је дупло скупља, иако је иста релација и исто километара. Something about multiple companies and prices, не знам. Само знам да је нисам купио и да сам одлучио да о томе бринем касније. После сам отишао на интернет и нашао OrangeWays бус Праг–Будимпеста за 19 евра, WOOHOO! Сада када сам гуглао OrangeWays, изашло ми је https://www.goeuro.com/bus_providers/orange_ways претпостављам да је Goeuro купио OrangeWays. Oh capitalism. Мада, да сада идем у Чешку на камп, вероватно бих отишао на FlixBus app, и олакшао себи живот, што и вама препоручујем. Мислим да FlixBus тренутно има највише линија у Европи, а наставља да иде около , купује друге бус превознике. Купио је европски огранак Мегабус-а! Који је иначе највећи low coast бус превозник у северној Америци. Тако да сам се на крају кампа вратио у Будимпешту за исти новац, само сада бусом, а не возом.

 

 

 

 

 

Тада нас је бус оставио немам појма где, али је било поред метро станице, тако да је било поприлично лако доћи до Будапест Келети. И плус, у бусу сам упознао финог Мађара којег сам касније питао за правац тј. како стићи до станице Келети, јер Google Maps у Мађарској са српском картицом троши мнооого пара (3). Он је кувар са југа Мађарске, тада је живео у Будимпешти, а касније (according to Facebook), преселио се у Лондон, а сада је у Барселони. ФБ – ту да видите шта раде људи које сте видели једном у животу.

P.S. I am sorry but I will not call the горепоменуту земљу Czechia. You will always be Czech Republic to me.

(3)Google maps вам нуди опцију да када сте прикачени на WиФи скинете мапу целог града, тако да касније и када немате интернет конекцију можете да тражите адресе без проблема. То такође можете да урадите и са Гоогле Транслатор апп, тако да, када сте на кампу, а немате WiFi, можете да се споразумете са сапутником из Јапана


Повезани чланци

Срећан нам Међународни дан волонтера
Измењено:04 дец 19

Срећан нам Међународни дан волонтера

Међународни дан волонтера, 5. децембар, прилика је за све нас да промовишемо волонтерство, подстакнемо институције и организације да препознају и подрже волонтерске напоре и допринос волонтера како личном тако и колективном развоју, а, изнад свега, да се волонтерима захвалимо. Задовољство нам је да се захвалимо и исвим партнерима са којима смо организовали кампове, конференције, волонтерске […]

Прочитај више
ЕТИЧКИ КОДЕКС – регионална иницијатива на Конференцији волонтерских организација
Измењено:06 дец 19

ЕТИЧКИ КОДЕКС – регионална иницијатива на Конференцији волонтерских организација

„Годишња конференција волонтерских организација „Млади су закон“, отвара простор за иницијативу за удруживање волонтерских организација у заговарању  за права волонтера, квалитетан програм волонтерских организација, подстицање и препознавање њиховог значаја за развој заједница“. Регионални пројекат „Рута 6 за Западни Балкан“ на Конференцији волонтерских организација (4. децембра у Студентском одмаралишту „Радојка Лакић“ на Авали) презентује „ЕТИЧКИ КОДЕКС […]

Прочитај више