Млади истраживачи о младима: Кроз активизам и волонтеризам, стварамо смисао и нову културу

Млади истраживачи о младима: Кроз активизам и волонтеризам, стварамо смисао и нову културу
Измењено:12 авг 20

Сваке године на Међународни дан младих, имамо прилику да чујемо (углавном) суморне статистике о младима, свету који им је остављен и начинима на које се уклапају у такав свет. Овај пут, поготово у тренутку када толико ствари стоји наопако, оставили смо бројеве и статистике са стране – и решили да говоримо о младима и са младима из свог искуства.

Кроз волонтерске кампове и пројекте у области заштите животне средине, Млади истраживачи Србије се већ деценијама боре да у младе људе усаде не само љубав према природи, већ и осећај личне вредности, солидарности и заједништва у свим сферама друштва.

Ово су неки од проблема које смо уочили кроз рад с младим људима, и начини да се кроз активности Младих истраживача ти проблеми превазиђу.

„Младима неко треба да покаже да су битни“

Лена Таталовић, координаторка промотивних активности МИС-а

Кроз свој рад с младим људима, приметила сам да често живе с осећајем да их нико ништа не пита. Због тога, мисле да нису релевантни актери у друштву и да не постоји шанса да нешто ураде за себе и друге. У ствари, само их треба ставити у позицију у којој ће схватити колико и мале ствари могу много тога да промене. Кад се исти ти млади људи прикључе неким нашим камповима, најчешће оду у иностранство. Оду у неко село у Чешкој, Италији или Француској. Тамо поправе бедеме старог манастира, учествују у рестаурацији замка, постављају обележја за бициклистичке стазе и онда их људи из те заједнице дочекају и кажу: „Хвала, пуно сте урадили за нас.“ И само то им фали, да им неко каже да су важни.

Захваљујући међународним волонтерским камповима, ми отварамо младима млогућност за тај први корак, који је уједно привлачан јер укључује и путовање у иностранство. То искуство заиста усади активизам у људе на најбољи начин. Што се тиче кампова у Србији, они су за младе пре свега прилика да упознају своју земљу и учине нешто за своју заједницу кроз чишћење националних паркова, кречење школа, уређивање сигурних кућа. Ту им се у ствари промени перспектива, тад схвате да могу нешто да ураде и да могу да ураде много.

„Излазак из зоне комфора је лакши него што се чини“

Марија Перић, координаторка волонтерског програма МИС-а

Млади често ни не знају какве све могућности постоје, поготово када је реч о волонтирању и пројектима у области заштите животне средине. Међутим, када једном дођу до те информације онда се лако укључују, али проблем је и сама чињеница да оваква врста активности није довољно јавно заступљена код нас. Приметила сам и да се многи млади људи не осећају довољно самоуверено да нешто пробају први пут, без подршке породице и пријатеља или без претходног искуства с овом формом активизма. Мислим да је наша клима у друштву таква да нешто мора да буде проверено.

Школовање, факултет, друштвене активности које иду уз то, све то јесте нека структура и калуп, и све што излази из тих калупа делује другачије и необично. Волонтеризам је прилика да направиш тај први корак и урадиш нешто што је потпуно ван твоје зоне комфора и свакодневне рутине, то је највећи изазов. А опет, кад се тај корак једном направи, онда се људи трансформишу потпуно – то сам доживела и сама, а касније сам то виђала у свом раду на међународним волонтерским камповима. Можда ту трансформацију која треба младима у Србији најбоље описују речи једног средњошколца после првог кампа на ком је био: „Схватио сам да ја заправо уопште нисам стидљив и повучен, само треба да пронађем нове пријатеље у свом окружењу.“

„Стварајмо једнаке могућности за младе у целој Србији“

Петар Делић, координатор Програма подршке неформалним групама

Кроз рад са неформалним групама, приметио сам да постоји много младих у руралним срединама и ван Београда који немају приступ истим ресурсима и могућностима као млади у већим центрима. Доста су занемарени, тј. на њих се не обраћа посебна пажња, а јако су способни и имају генијалне идеје. Програм „Шта нам тешко“ је био један од начина да превазиђемо тај проблем – избрисали смо ту границу формализма, на пример да неком треба регистрована организација како би ступио у акцију. Фокусирали смо се на неформалне групе – дакле друштво из школе, екипа из краја која се скупи око заједничког циља, жеље да ураде нешто за своју локалну заједницу и за своју улицу, своју породицу, комшије и пријатеље, жељене да нешто промене. Тако протиче већ друга година нашег програма „Шта нам тешко“.

Ту долазимо и до ширег проблема с младима и решења за њега – нису то нека велика финансијска средства, колико је то шанса да их неко препозна и подржи. Скупити младе људе око идеје је нешто најбитније. Имамо нпр. сјајно искуство из Сјенице, где је координатор Канцеларије за младе средњошколац. Они су учествовали у неколико наших акција и одушевили су нас. Он је покренуо друштво у школи да реновирају ту канцеларију, а после тога су дошли на идеју да направе бибилиотеку. Контактирали су све амбасаде у Србији и питали за донације – резултати су били сјајни. И то је пример ситуације у којој имаш младе људе у градским центрима с обиљем прилика, и некако су плашљиви да их искористе, и онда имаш људе из малих места са потпуно другим стањем свести и жељом да оставе нешто иза себе. Такав дух младих желимо да промовишемо и наградимо кроз своје програме.

„Треба превазићи бирократију и појачати едукацију“

Тијана Љубеновић, координаторка програма ЕКО-СИСТЕМ

Већ 12 година радим с младим људима – половину тог времена провела сам водећи активистичку групу у оквиру Младих истраживача Србије. Нешто што се често наметне као проблем јесте то да млади људи не умеју да ставе добру идеју на папир. Не умеју да је обликују, представе и стигну до доносилаца одлука – а то је све оно што је потребно да би се добра идеја реализовала. Недостатак техничког знања им је препрека да нешто започну или провере да ли је њихова идеја добра. Такође, често им је тешко да нађу своје вршњаке који деле исту идеју и циљ. Углавном нам се јаве појединац или две особе, а не знају како да нађу друге особе.

Тај проблем постоји чак и када се пријављују на конкурсе за неформалне групе, попут „Шта нам тешко“ и „Снажно зелено“. Након што смо препознали то, потрудили смо се да што више наших волонтера и заинтересованих младих људи едукујемо о том техничком аспекту активизма. Млади истраживачи Србије су члан бројних међународних мрежа и често шаљемо наше волонтере и пратиоце на тренинге. Ти тренинзи су прилика да науче како се идеје стављају на папир, како се траже донори и како цео тај процес функционише. То је само један од многих начина да подржимо младе.

„Преузимамо део финансијског терета“

Санда Плавец, финансијска администраторка МИС-а

Након дугогодисњег рада у банкарском сектору, имала сам искуства у раду с младима из неколико перспектива. На пример, често сам сарађивала с младим предузетницима и тад је било видљиво да чак и веома иницијативни млади људи не располажу са довољно информација о финансијском свету, пореским обавезама, својим законским правима, банкарским погодностима и буџетском планирању.

У оквиру Младих истраживача Србије, имам прилику да радим са другачијим оганизацијама које имају нешто заједничко са претходном групом – а то су иновативне идеје и ентузијазам. Законски оквир плаћања између организација и донора уме да буде озбиљан камен спотицања за младе људе и удружења, поготово зато што нису сви у могућности да ангажују финансијске стручњаке. Зато се Млади истраживачи фокусирају на пројекте у којима ми преузимамо битан део, не само финансирања, већ и финансијских операција. У исто време се трудимо да у том процесу образујемо младе људе и наше сараднике о законским основама и припремимо их и за озбиљније и захтевније пројекте.

„Активизам није ружна реч“

Асја Францисти, координаторка за комуникације МИС-а

Више од деценије сам провела радећи послове у јавној сфери, па сам тако и имала прилику да се сусретнем са проблемима свих старосних и друштвених група. Оно што ме у овој улози највише тишти је један негативан тренд – у ком је активизам помало постао „ружна реч“, не само међу младима, већ и у широј јавности. Разлози за то долазе са више страна, али да се фокусирам на последицу – у таквој атмосфери млади доживљавају један лако доступан канал за акцију као нешто негативно и резервисано за „неке друге“. А то заиста није истина.

Бројни животи су спашени захваљујући активистима који су оснивали СОС центре за жртве насиља. Неке од река Старе планине ће и даље тећи захваљујући локалним активистима који су подигли људе широм земље на ноге. Обедска бара је данас поново дом ретке и угрожене животињске врсте ибис захваљујући волонтерима и Младим истраживачима Србије. Неки резултати се виде одмах, неки су видљиви само на микроплану, али грађански активизам није и не треба да буде никакав луксуз привилегованих, већ наше право – да мењамо свет око себе, да учествујемо у доношењу одлука и да од оних који их спроводе тражимо да нам полажу рачуне. Бројни кампови и програми Младих истраживача су одлична прилика за младе људе да изграде самопоуздање и стекну борбени став у земљи у којој је неретко и за најосновније ствари потребно изборити се – а ако ту борбу у себи немају млади, ко други може да је има?

„Кроз активизам стварамо смисао и културу“

Милка Гвозденовић, координаторка за умрежавање и политике МИС-а

Пре неколико година, учествујући на једном семинару у Енглеској, имали смо прилику да нам у госте дођу ђаци из приватне (и вероватно престижне) школе. Циљ њиховог доласка је био интеркултурално учење. Нисам баш пуно размишљала о њиховом доласку, па сам се вероватно зато и изненадила кад сам видела да су нам они кували и месили, сами припремали оно што је „њихова култура“. Они су у својим школским униформама поносно стајали поред накривљене торте, препечених колачића и свега осталога и причали о својој култури. Тај догађај, једноставан и толико људски, ме је подстакао да размишљам како се младима у Србији, и кроз образовни систем и кроз живот, „отима“ то што је суштина.

Уколико немамо неку акцију да чистимо школско двориште, да прикупљамо стари папир, да садимо дрвеће или кувамо заједно (од састојака који су купљени на пијаци, не у супермаркету), тешко ћемо децу и младе научити вредностима заједничког рада, уживања у природи, одрживом коришћењу ресурса. У Младим истраживачима Србије, и генерално у цивилном друштву, подстичемо овакве активности. Деценијама организујемо активности за младе које унапређују њихова знања, развијају различите способности и стварају одговорне грађане. Прилагођавамо се друштву у коме живимо, али се не предајемо и не одустајемо од наших вредности и идеја.

Јер, као што рекох у уводу, многе једноставне ствари су основа. Уколико млади одрастају у друштву које није оптерећено материјалним стварима и потребом да се „благостање“ покаже кроз поседовање предмета, сазреће у свесније особе и током целог живота ће водити рачуна о животној средини.

***
Ако су те ове речи инспирисале на акцију, бројне су прилике да своје идеје преточиш у стварност. Можеш погледати наше актуелне пројекте за неформалне групе попут „Шта нам тешко“ и „Снажно зелено“, а овде ћеш наћи информације о предстојећим активностима у склопу програма ЕКО-СИСТЕМ намењеног удружењима грађана.
За обуке о темама из области заштите животне средине, кликни овде, а ако ти треба помоћ, усмерење или савет пиши нам на office@mis.org.rs.


Повезани чланци

Коалиција 27: Растемо и развијамо проактивнију стратегију
Измењено:27 сеп 20

Коалиција 27: Растемо и развијамо проактивнију стратегију

Одсуство напретка у преговорима и спровођењу реформи у области заштите животне средине један је од закључака из новог Извештаја из сенке Коалиције 27 “Поглавље 27 у Србији: Напредак у магли”. Комплетан извештај о напретку Србије у усвајању реформи предвиђених преговорима са Европском унијом биће објављен 7. октобра 2020. године. Искуства проистекла из досадашњих извештаја била […]

Прочитај више
ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА – услуге организовања састанака/семинара
Измењено:25 сеп 20

ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА – услуге организовања састанака/семинара

МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ СРБИЈЕ ОБЈАВЉУЈУ ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА ЗА за услугу организовања 6 састанака/семинара поједностављени поступак набавке број 60/2020 У периоду од 25.09.2020. до 09.10.2020. године Млади истраживачи Србије (МИС) ће прикупљати понуде за услуге организације 6 састанака/семинара за састанке мрежа организација цивилног друштва из области заштите животне средине и стратешког планирања Младих истраживача Србије. […]

Прочитај више