Ново на блогу – LOW-COSTER ROLLERCOASTER

Ново на блогу – LOW-COSTER ROLLERCOASTER
Измењено:23 апр 18

Сага о јефтиним летовима- први део

***Пише Александар Ристић, волонтер Младих истраживача Србије***
*** Лекторисала Лара Дамњановић, волонтерка Младих истраживача Србије***

Сигуран сам да има и већих стручњака и вас са више искуства, али моја волонтерска дужност налаже да своје, иако скромно, поделим са вама. Размишљајте овако: што више новца уштедите на карти, више вам остаје за све оне ситнице на кампу које га чине незаборавним искуством. Ја не бих био ја да не сачувам неки динар и помучим се да дођем до кампа, само да бих се тамо частио још једним пивом или неким неодољивим слаткишем из сеоске посластичарнице (ох Сицилијо). Хајде да почнемо кратким објашњењем шта је заправо нискобуџетна авиокомпанија и чиме ви то заправо летите.

Идеја о јефтиним летовима стара је око 60 година, а њен почетак, веровали или не, везује се за Исланд, када је њихова национална авио-компанија почела да нуди јефтине карте (скоро дупло ниже од конкуренције) као последњи покушај да се спасе. Тиме је заобилазила неке међународне договоре, али је успела да се препороди. Њиховим корацима наставили су амерички и ирски, данас већ познати, авио-превозници. Међутим, како код нас све помало касни , тако је и цела лоу кост индустрија код нас „слетела“ релативно скоро. Због високих цена аеродромских такси и недостатка конкуренције чак ни оне команије које су постојале у Београду нису биле довољно „лоу“, па су се многи љубитељи јефтиних путовања одлучивали за лет из Темишвара или Будимпеште, који су постали централни аеродроми овог дела Европе.

Лета господњег 2016. године, неко долази на брилијантну идеју да понуди најосновнију услугу нишког аеродрома, писту и паркинг позицију, и тако привуче најпознатијег лоукостера у Европи, Рyанаир. Четири евра и деведесет девет центи су биле цене првих авио-карата на лету до Братиславе. Зашто баш овај град? Коришћењем мањег и јефтинијег аеродрома који је на пола сата колима од Беча, ви заправо добијате јако сличну услугу уз веома битну разлику у цени. Тако заправо и функционишу ове компаније, користећи мање аеродроме смањују своје трошкове и омогућавају нама, путницима, ниже цене карата. Такође, по тој цени, они вам нуде најосновнију услугу, превоз од једне тачке до друге, све остало су додаци које ви можете засебно купити и тиме учинити ваш лет угоднијим.

Да не би улазили у детаљније анализе, јер нисте због тога ту, навешћу неке предности и мане овакве врсте путовања:

По мени, једина предност је цена. Једино што вас заправо мотивише да купите ове карте јесте понекад и нестварно ниска цена коју нуде. Најјефтинија карта коју сам ја купио коштала је 10 евра или 1200 дин. Десило се два пута : Ниш – Братислава и Маракеш – Фес. Да напоменем да ме је карта аутобусом до Ниша коштала такође око 1200 дин…

Уколико немате пуно ствари, не смета вам да до аеродрома путујете често више него што ћете летети до саме дестинације, немате проблем са константним објавама у току лета о томе како су чипс и одређени парфеми данас на акцији, ови летови и јесу за вас. Да се разумемо, све остало, а да пођемо пре свега од безбедности, апсолутно је исто. Авио-саобраћај је најбезбеднија форма путовања и, платили ви карту 20 или 200 евра, безбедност увек мора да буде на највишем нивоу.

Шта не добијате када летите нискобуџетном авиокомпанијом?

довољно места за ваш пртљаг: за ту основну цену карте добијете и основну количину пртљага. У преводу, десет килограма ручног пртјага одређених димензија (мали кофер или ранац до четрдесет литара ) и то је све. Међутим, када први пут идете на камп, мислите да вам је све неопходно, па се често деси да у првом покушају паковања ни два кофера нису довољна. Тако сам почео и ја, али након неколико година и кампова, смањио сам литре ранца на онолико колико је за ручни пртљаг и довољно, чак и ако идем на месец дана. Обрадићемо и ову тему врло ускоро!
повезане летове: код куповине карата авио-компанија које нису лоу кост, тзв. „легацy“(Er Франс, Алиталиа, Ер Србија, Аерофлот…) уколико ваш лет није директан, обезбеђени сте да у случају кашњења једног лета будете пребачени на први следећи и да ваш пртљаг буде сигуран. А поред тога, пртљаг свакако подижете тек на крајној дестинацији, а не и на успутним станицама. Ову могућност губите са лоу костерима, тако да при куповини карата које имају конекције, рачунајте на то да морате да оставите довољно времена за евентуална кашњења, подизање пртљага, поновни цхецк ин и пролажење кроз пасошку и сигурносну контролу уколико аеродром нема трансфер зону. Да напоменем, по европском закону СВЕ авио-компаније су дужне да исплате новчану накнаду клијенту уколико је лет каснио више од 3 сата.
оброк у авиону: технички постоји, али се плаћа.
могућност пријаве на лет на шалтеру: вашу пријаву на лет морате одрадитикод куће, чак и ако имате пртљаг (он се накнадно оставља на шалтеру). У суштини, ова ставка углавном не представља проблем интернет генерацији.
избор места се такође додатно наплаћује: систем вам приликом пријављивања на лет аутоматски додељује бесплатно седиште, које уз накнаду можете заменити.
аеродром у близини: узмите обзир да авио-компаније често не лете са главних аеродрома, па ћете поред цене карте платити и превоз до самог аеродрома – тако на пример,иако је наша волонтерка Бојана нашла јефтин лет до Милана, за само осам евра, свакако је морала да урачуна у цену и карту до Ниша, која је била скупља од лета.

*Ускоро објављујемо други део са конкретним упутством како да претражујете и купујете авио-карте, који ће вам бити од користи управо сада када бирате камп или се припремате за пут. 
**Такође, желели бисмо да покренемо неку врсту дискусије о овој врсти летења путем коментара у Фејсбук групи. Каква су ваша искуства? Имате ли ви неку јефтину карту којом бисте желели да се похвалите? Пишите нам, другари!


Повезани чланци

Еразмус+ пројекти Младих истраживача Србије примери добре праксе
Измењено:03 јула 18

Еразмус+ пројекти Младих истраживача Србије примери добре праксе

Фондација Темпус уз подршку амбасаде Бугарске организовалa je међусекторски мониторинг састанак 2. јула у Нишу. Nа овом састанку су се окупили представници пројеката из области општег образовања и школа, стручног образовања и обука, образовања одраслих, као и области младих, финансираних током 2017. и 2018. године од стране Темпус фондације. Млади истраживачи Србије су од почетка […]

Прочитај више
Упознајте механизам „Зелена столица“
Измењено:26 јуна 18

Упознајте механизам „Зелена столица“

Један од најуспешнијих примера укључивања јавности у процесе доношења одлука везаних за животну средину је сарадња Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине са ОЦД. Зелена столица је име за процес сарадње Скупштине и ОЦД (кроз присуство на седницама Одбора за заштиту животне средине, јавним слушањима и слично) али и за мрежу организација које су […]

Прочитај више