Корак напред, назад два – Напредује ли Србија у Поглављу 27?

Да ли се више удаљавамо, него приближавамо ЕУ? Идемо ли корак напред, назад два када се ради о Поглављу 27 – области заштите животне средине и климатских промена? О напретку наше земље у Поглављу 27 било је речи на догађају представљања Извештаја из сенке за Поглавље 27: Корак напред, назад два у организацији Коалиције 27.

Иако се интересовање грађана и грађанки за теме животне средине из године у године повећава, већина и даље не зна како да учествује у доношењу одлука које утичу на животну средину. Са друге стране, недостатак знања и политичке воље да се стање животне средине унапреди доводе до назадовања, застоја или незнатних напредака у овој области. Иако је право на здраву животну средину и обавештавање о њеном стању загарантовано право – одговорности нема. Ово за последицу има прекомерно загађен ваздух, угрожавање водних ресурса, ширење дивљих депонија, бесправне сече шума, али и многе друге проблеме. Зашто је то тако?

Квалитет ваздуха који дишемо, (не)доступност чисте воде за пиће угроженост природних станишта и врста, ширење дивљих депонија су последице пропуштених рокова за спровођење ЕУ законодавства у Поглављу 27. Закључак је да се Србија не приближава европским стандардима и квалитету животне средине сигурним корацима, већ ти стандарди полако, али сигурно одмичу. Извештај Коалиције 27 разматра (не)остварени напредак и даје препоруке за области квалитета ваздуха и воде, заштите природе, управљања отпадом и хемикалијама, буке и климатских промена, шумарства, као и хоризонталног законодавства.

Чини се да држава шаље јасну поруку – недовољно посвећена променама на штету свих грађана. Јавност не добија све потребне информације да би заиста могла да учествује у доношењу одлука, што процесе чини нетранспарентним и често у супротности са потребама јавности. Учешће у доношењу одлука је грађанима/кама отежано, а у неким случајевима и потпуно онемогућено. Искуства у пракси показују да предлози измене важних закона улазе у скупштинску процедуру без јавне расправе, а када исте постоје, неретко се не објављују или се одржавају за време државних празника.

Као најчешћи узрок за слаб или непостојећи напредак у области заштите животне средине наводи се недостатак експертизе и капацитета институција, док се неки од постојећих закона у области заштите животне средине и климатских промена, не могу примењивати услед непостојања поџаконских аката.

Напредак у овој области јесте скуп, али неопходан. Одржива решења која доносе добробит свакоме од нас подразумевају доследну примену закона и укључивање заинтересованих грађана/ки који имају право да се питају за решења која их се тичу. Извесно је да Србији следе велике инвестиције у инфраструктурне пројекте у овом сектору. Исто тако, јасно је да су капацитети јавне управе слаби на свим нивоима, а да такви велики пројекти захтевају добру управу и транспарентност у спровођењу.

Како свака промена набоље креће и од мањих локалних заједница, новину у овогодишњем извештају представља одељак Зелене карте, који пружа преглед спровођења политика заштите и унапређења животне средине на локалном нивоу. Зелене карте нам показују да ниједна локална самоуправа од оних у којима је рађено истраживање не примењује у потпуности важеће стандарде и прописе у области заштите животне средине.

Извештај из сенке симболичног назива Корак напред, назад два, обухвата период од јануара 2021. до марта 2022. године и садржи детаљне препоруке за сваку област Поглавља 27. Извештај можете преузети ОВДЕ.

Догађај је окупио представнике/це институција, али и цивилног и академског сектора, а говорници/е панела били су представници/е организација: Београдска отворена школа, Инжењери заштите животне средине, Млади истраживачи Србије, Алтернатива за безбедније хемикалије и Светска организација за природу.