Како смо вратили црног ибиса на Обедску бару

Да ли је могуће вратити време уназад? На Обедској бари, Млади истраживачи Србије су успели да постигну управо то. Уз упорност, систематичан приступ и сарадњу са надлежним институцијама, дугогодишње акције уређења баре у складу са потребама овог јединственог екосистема резултирало је повратком угрожених врста које су напустиле своје станиште. Црни ибис је данас поново становник Обедске баре, а Млади истраживачи су и ове јесени били и њен домаћин и њен гост у оквиру волонтерске акције уклањања жбунасте и дрвенасте вегетације са влажних станишта на овој локацији.

Зашто баш Обедска бара?

Обедска бара позната је још од средине 19. века у тадашњој Аустроугарској као „царско ловиште“ под посебном заштитом. То је чини једним од најстаријих заштићених подручја у свету, будући да је тај статус добила 1874. године, само две године након што је заштићен Национални парк Јелоустоун у Сједињеним Америчким Државама.

Обедска бара је плавно ритско подручје богато шумама храста, јасена и бреста, али оно што истински даје шароликост овом војвођанском пејзажу јесте преко 200 врста птица које су њени стални и привремени становници, а њихов број досеже и до 58.000 парова. Међу њима су црни ибис, кашичар, црна и бела рода, орао белорепан и друге врсте. Обедска бара је уједно и мрестилиште за око 16 врста риба, а псим богатим животињским светом, резерват може да се похвали и ретким биљним врстама попут белог и жутогх локвања, мочварне орхидеје и тестерице.

Ове јесени, у светлу пандемије коронавируса, биодиверзитет је тема која попримила ново значење у јавном дискурсу широм света. Доказано је да су губитак природних станишта и поремећаји у бројности животињских врста и ланцу исхране директно повезани са лакшим развојем и ширењем нових вируса. Дакле, циљ очувања биодиверзитета на подручјима као што су непрегледне џунгле у Азији или мала Обедска бара у Србији није само одржавање неке заштићене оазе која живи свој живот независно од нас. Циљ је очување ширег екосистема чији део смо и ми.

„Кроз механизам заштите природе, као на пример овде на Обедској бари, обезбеђујемо да се прочишћавају отпадне воде, обезбеђујемо да река Сава плави ово подручје, да се прочишћава и иде ка Београду где онда грађани Београда користе квалитетнију воду за пиће. На крају, обезбеђујемо да људи могу дођу овде да се релаксирају и да се одморе“, објашњава Слободан Пузовић из Покрајинског завода за заштиту природе.

Шта ми радимо на Обедској бари?

Млади истраживачи Србије су своје вишедеценијске активности 2018. године крунисали пројектом Повратак ибиса 2018. који је изведен у партнерству са удружењем „Зелени поглед“. Циљ пројекта је било побољшање услова за повратак угрожених врста птица на Обедску бару, али и пораст интересовања младих за волонтеризам, богатија туристичка понуда Обедске баре, као и унапређена сарадња институција, цивилног сектора и управљача на спровођењу мера заштите у резервату.

Проблеми на Обедској бари почели су пре пар деценија, када су убрзано почеле да нестају отворене површине које се сезонски плаве (влажне ливаде) и које служе као хранилишта за птице и мрестилишта. Иако је реч о природном процесу, брзина бујања вегетације је била исувише велика, махом изазвана индустријским и пољопривредним активностима људи. Са нестајањем тих површина, почеле су да нестају и животињске врсте које су стотинама година биле присутне.

Спасавање овог природног станишта је постало традиционална активност и део идентитета Младих истраживача Србије – настојање да делујемо локално и да у потрази за бољим светом кренемо од себе и онога што сами можемо да урадимо.

Вратили смо време уназад – односно Обедску бару у њено старо стање, годинама организујући волонтерске кампове и акције на неколико локалитета у резервату, превасходно у оквиру тзв. Потковице.

„Плавне површине редовно чистимо и уклањамо вегетацију већ 23 године, како бисмо одржавали отворена плавна подручја у оквиру баре. Природа се брзо пробуди и брзо реагује на овакве ствари – на том подручју су поново виђени ибис, чапља говедарка, а уочили смо и гнезда орла белорепана“, објашњава координатор волонтерских активности у Младим истраживачима Србије, Бојан Бероња.

Још један одржив начин да се чувају оваква подручја јесте да се праве пашњаци. Некада су у делу Потковице у близини Купинова били бројни пашњаци, где је редовном испашом вегетација држана под контролом. Уз изумирање сточарства, нестао је овај начин контроле терена. Зато је међу иницијативама Младих истраживача било и подстицање одрживог сточарства у крају – тренутно око 200 крава учествује у одржавању плавних подручја чистим.

„Заштита заштите ради нема много смисла – веома је скупа и отуђује људе од идеје заштите природе. Али ако природу понудимо људима на коришћење под одређеним, одрживим условима и покажемо им да је та природа део њих, све иде много лакше. Овде сада почиње да цвета локални туризам, подстакли смо људе да се врате сточарству и добро је и њима и природи. Мења се фокус , гледајмо ствари шире – када свако види корист у заштити природе, онда је лакше и заштитити је“, приметио је Бероња.

Велико достигнуће јесте што су све активности на Обедској бари резултат удружених напора и квалитетне сарадње између МИС-а, Покрајинског завода за заштиту природе и ЈП „Војводинашуме“.

Млади истраживачи – део веће приче

Значај активности Младих истраживача препознали су и међународни партнери. Тако је МИС постао део БиоНЕТ регионалне мреже која се бави очувањем биодиверзитета у оквиру пројекта “Отворени регионални фонд за југоисточну Европу – Имплементација споразума у области биодиверзитета“ (ОРФ БДУ) који реализује Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).

Ове године смо, као и други партнери из БиоНЕТ мреже, организовали волонтерску акцију у коју смо укључили и представнике медија и тиме проширили причу мало даље, у жељи да бенефите заштите природе и активног учешћа у њој препозна што више људи.

„Мислим да као друштво, глобално гледано, треба коначно да постанемо свесни колико су природа и биодиверзитет значајни за наше физичко а и ментално здравље, јер биодиверзитет губимо незапамћеним темпом“, закључила је извршна директорка Младих истраживача Србије, Тања Петровић.

У акцији су учествовали и представници  Покрајинског завода за заштиту природе и ЈП „Војводинашуме“. О догађају су извештавале Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине, а на линковима можете погледати и како је наша акција изгледала у њиховом објективу.

• Дан за Обедску бару РТВ – Разгледнице
• Дан за Обедску бару РТС – Ово је Србија