ХИДРО енергија НИЈЕ ЗЕЛЕНА енергија!

ХИДРО енергија НИЈЕ ЗЕЛЕНА енергија!
Измењено:03 авг 18

„Хидро енергија јесте обновљива енeргија, али није одржива.

По теорији и дефиницији хидро-ресурси су обнављиви,  али је у пракси другачије. …

НЕ новим термоелектранама!

НЕ новим нуклеарним електранамa!

ДА енергији сунца – GO SOLAR!“

Ово су основни закључци и поруке које шаљу учесници састанка који је одржан у Хрватској, на острву Шолта, у едукативном центру Соларне академије Зелене акције – Friends of the Earth Croatia у месту Вела Стража, од 16. до 19. јула 2018. године. Последњег дана састанка одржана је редовна годишња скупштина SEENET-а – South East European CSOs network on natural resources, energy and transport (Мреже организација цивилног друштва југоисточне Европе у вези са природним ресурсима, енергијом и транспортом, која ради на овим темама али и питањима климатских промена из перспективе заштите животне средине и одрживости). Састанак је подржала Про Натура / Friends of the Earth Switzerland.

Тридесетак активиста за заштиту животне средине из 21 организације из југоисточне Европе и пар гостујућих организација из других земаља (Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грузија, Македонија, Мозамбик, Србија, Хрватска, Холандија и Црна Гора) окупили су се како би разменили досадашња искуства и планирали нове пројекте који би боље повезали рад у региону на темама произвидње електричне енергије из ресурса „вода“ и „угља“.

Први део састанка био је посвећен размени информација о стању појединих анти-хидро и кампања против угља у региону Југоисточне Европе, као и ширим ЕУ и међународним подацима и трендовима, који су поставили темеље за дискусије које су уследиле. Посебно значајан и интересантан допринос овом делу био је размена искустава грађана и активиста из Фојнице и Крушчице (БиХ) који су се бавили веома успешном организацијом и отпором локалне заједнице. Од посебног значаја је и презентација ФоЕ Мозамбика о угљу и хидролошкој ситуацији у тој афричкој земљи која је целом састанку дала шире међународне перспективе.

Други део састанка био је посвећен стратешким разговорима о томе како унапредити постојећи рад и како да се повећа синергија између различитих кампања у региону, кулминирајући мапирањем потреба, интереса и ресурса који су већ доступни у региону и који ће се укључити у процес планирања будућег регионалног партнерства. (преузето са сајта SEENET-а)

Млади истраживачи Србије су чланица и један од оснивача мреже SEENET. Из Србије у мрежи је још 8 организација: Центар за екологију и одрживи развој – ЦЕКОР, Еко-Ибар, Школа за опстанак, Геоеколошки центар – ГЕЦ, НВО Независна културна асоцијација „Зелено око“, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Удружење за одрживи развој, а пријемом у чланство на овогодишњој Скупштини SEENET-а придружили су нам се и Уједињени риболовци Србије. SEENET сада има укупно 35 организација чланица из југоисточне Европе.

Разменом информација путем SEENET мреже у ситуацији смо да са вама поделимо (саопштења, приче са блога) примере борбе за очување водних ресурса у региону:

Поднешене жалбе суду против хидроенергетских дозвола БиХ
О кампањама Крушчице и Фојнице – примери успешне борбе локалних заједница против изградње МХЕ
О плановима изградње хидроцентрале у Националном парку Валбона у Албанији

 


Повезани чланци

Заговарање за унапређење политике волонтирања у Србији
Измењено:14 окт 19

Заговарање за унапређење политике волонтирања у Србији

Овај текст је пре свега намењен учесницима у анализама предстојеће Велике волонтерске „Шта нам тешко“ акције. Акција ће, поред њене основне сврхе – добробити за животну средину ( или „шта може 100 људи да уради за природу у току 1 дана“), бити и активност на којој ћемо тестирати ваљаност алата за процену волонтерског програма у […]

Прочитај више
Тим из Ниша ПОБЕДНИК међународног такмичења „Дунавски уметник 2019“
Измењено:10 окт 19

Тим из Ниша ПОБЕДНИК међународног такмичења „Дунавски уметник 2019“

Победника конкурса „Дунавски Уметник“- бира 13 земаља које деле слив реке Дунав, укључујући Аустрију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Немачку, Мађарску, Молдавију, Румунију, Србију, Црну Гору, Словачку, Словенију и Украјину. Конкурс је отворен за сву децу и школе из 13 земаља које чине слив Дунава. Учествовало је око 663 деце из 127 школа, подносећи око […]

Прочитај више