5 организација, 5 прича: Волонтирање у 2020. години

5 организација, 5 прича: Волонтирање у 2020. години
Измењено:08 дец 20

У години која нам предстоји, важно је применити лекције научене у 2020. години, која је била озбиљан изазов за све волонтерске организације. Док су неке своје активности усмериле на санирање последица пандемије коронавируса, друге су се фокусирале на адаптацију својих уобичајених активности новој ситуацији.

Кроз пет прича на годишњој конференцији Младих истраживача Србије поводом Међунардног дана волонтера, осврнули смо се на волонтирање у 2020. години и лекције које смо научили за наредну.

Црвени крст: Прва помоћ у пандемији

Црвени крст је током 2020. године досегао око милион људи, кроз три области у којима су волонтери били активни. Те области обухватају подршку јавном здрављу и обезбеђивање воде, санитације, хигијене, подршку смањењу социјално-економских последица у локалним заједницама, као и јачање капацитета самог Црвеног крста Србије. На самом почетку ковид кризе у Србији, Црвени крст је формирао центар за припреме и одговор на несреће, како би побољшао координацију активности у кризним ситуацијама – у којима је током претходних година често био видљив недостатак организационих капацитета када је реч о волонтирању.

“Као организација и као друштво сусрели смо се са кризом која се по размерама не може поредити ни са једном другом,” објашњава Бранимир Кнежевић из Црвеног крста. “Поред излажења у сусрет основним потребама људи попут одласка до продавнице, нисмо заборавили ни на потребу људи да комуницирају, што је онима којима је помоћ била потребна много значило у време социјалне дистанце.

Кнежевић је додао да је безбеност волонтера била на првом месту и да приликом организовања активности током кризе – добровољног давања крви, припремања оброка у народним кухињама и помоћ људима са ограниченим кретањем, нико од волонтера није био заражен.

УНИЦЕФ: Млади за младе

За УНИЦЕФ, ово је била година иновативних решења. Заједно са Младим истраживачима Србије, ова организација је спроводила програм Волонтери на мрежи.

“Онлајн волонтирање је један од начина да се млади активирају, повежу међусобно и да користе технологије које су њима блиске и доступне. Омогућили смо младима који желе да волонтирају да се повежу са онима којима је помоћ била потребна. Око 800 волонтера је укључено и више од 4000 младих досегнуто кроз овај програм.  Млади су се окупљани онлајн и радили корисне и ширили информације о томе како се заштитити од вируса, делили савете о томе како сачувати ментално здравље,” објаснила је Станислава Вучковић из УНИЦЕФ Србија.

Уједно УНИЦЕФ је у онлајн сфери спроводио пројекте Упсхифт и Генератион Унлимитед, с циљем да се млади људи анимирају и финансијски подрже да идентификују еколошке и друштвене проблеме у својој заједници и решавају их. У УНИЦЕФ-у верују да није битна само санација највидљивијих последица ове пандемије, већ и осврт на њене далекосежне последице по младе, попут губитка социјализације, школовања, недостатак приступа медицинским услугама и слично.

“Дисконтинуитет у образовању који су млади искусили због кризе, може да се премости тиме што ћемо позвати млади да се укључе у волонтерске програме, програме стручних радних пракси, као и у остале активносту заједнице где ће кроз практичне ствари да усавршавају и стичу вештине и знања које можда нису успели да стекну у школи ове године”, рекла је Вучковић.

НВС: Волонтирање као грађење проактивног става

Поучен искуствима из претходних година, Новосадски волонтерски центар се у зачетку кризе изазване пандемијом повезао са Црвеним крстом, градским институцијама, као и омладинским организацијама попут ОпеНС. Они су заједнички пружали помоћ – осим услуга усмерених на угрожено становништво, волонтерии НВС су у сусрет Међународном дану волонтера били испомоћ и при прављењу привремене ковид-19 болнице у Новом Саду.

“Управо та активност је пример флексибилности у ванредним ситуацијама,” приметио је Војислав Прокосовачки из Новосадског волонтерског центра. “НВС је формиран како би се промовисали позитивни акспекти волонтирања и укључио што већи број младих, и не само младих, али и да се подигне квалитет рада са волонтерима и успоставе одређени стандарди. Јако је важно волонтерима дати активну, партиципативну улогу како би се осећали корисно, а уједно је битно обратити пажњу на две кључне ствари – безбедност волонтера и стицање знања како бисмо заједно градили активно друштво.”

RYCO: Фокус на регион

За неке организације, прелазак на онлајн активности значило је успоравање и неретко одлагање пројеката и активности. Ипак у RYCO-у виде и позитивну страну те ситуације – ова година била је прилика да ураде опсежна истраживања о потребама младих волонтера, њиховим очекивањима и преференцама и на тај обликују изузетно амбициозну платформу за регионалну размену волонтера.

“Платформа ће функционисати као централна информативна база где ће и волонтери и организатори волонтирања моћи да се региструју и прате, односно објављују прилике за волонтирање. Идеја је била да на овај начин одговоримо на потребе и једних и других, али и да платформу користимо као један од основних алата који ћемо користити за примоцију програма прекограничног волонтирања”, објаснила је Инес Булајић из РYЦО, додавши да су у креирање програма укључени млади, волонтери, потенцијални волонтери, организатори волонтирања и доносиоци одлука.

Идући корак је развијање три прототипа програма који ће бити представљени у пилот фази наредне године. На основу повратних информације, биће креиран финални програм прекограничног волонтирања.

МИС: Традиције кроз иновацију

За Младе истраживаче Србије, императив у 2020. години је био – традиција кроз иновацију. Тако је МИС успео да одржи у акцији неколико својих пројеката усмерених на заштиту животне средине, волонтирање и активизам младих – али кроз флексибилна решења која су понекад резултирала догађајима који су били чак напреднији и амбициознији у односу на своје уобичајене поставке. Велика акција чишћења у оквиру пројекта Шта нам тешко је уместо 100 волонтера на једном месту окупила по 15 волонтера у 10 места широм Србије, у синхронизованој акцији.

На самом почетку пандемије, фокус МИС-а је био на безбедности волонтера – апеловали смо на волонтере да се не самоорганизују и не волонтирају пре него што пронађемо начин да волонтирање учинимо безбедним”, каже Лена Таталовић из Младих истраживача Србије. “Али када смо се вратили нашим активностима, прилагодили смо формат кампова, тако да смо организовали волонтерске викенд кампове, при чему смо водили рачуна да све мере безбедности буду испуњене. Ова година нас је научила да можемо да пронађемо нове начине, али да не треба ни да занемаримо старе, те да кроз иновативност, али и задржавање традиције градимо отпорност.”

Шта даље?

Волонтерске активности у Србији нису прошле незапажено – из Министарства омладине и спорта стигла је подршка у даљем развијању волонтерских активности и културе у Србији.

“Волонтирање је начин грађења друштва у коме се препознајемо, у коме смо солидарни, у коме смо тим, који побеђује увек и свуда и у свему. Не треба нам ни закон, ни позив, ни форма, ако волонтирање осећамо као потребу у сваком од нас. Захваљујем се свима који су део наше велике породице волонтера, сигуран да ће нас бити још више свакога дана, уверен да су млади Србије наша најлепша слика баш онда када дају себе за оно у шта верују, до чега им је стало, а на нама је да стално понављамо и усмеравамо баш све да је волонтирање пут којим се иде срцем, а да је то једини прави и исправан пут у животу” рекао је министар омладине и спорта, Вања Удовичић.

Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је уједно и стигла завршена анализа учинка Закона о волонтирању на његову десетогодишњицу. Ресорна министарка, Дарија Кисић Тепавчевић, осврнула се на важност учешћа цивилног сектора и волонтерских организација у тој анализи и најавила да ће бити консултовани и у процесу евентуалних измена Закона.

“Ова анализа показује да има потребе за унапређењем овог Закона, како у његовом нормативном делу, због чега ће се у наредном периоду радити на његовим изменама и допунама, тако и у практичној примени овог Закона кроз ангажовање свих нас и свих сегмената друштва, државних органа, других институција, а посебно цивилног друштва”, рекла је она најавивши екс-анте анализу нацрта о изменама и допунама Закона о волонтирању.

“Сигурна сам да ћете се сложити са мном да волонтирање јача најважније цивилизацијске вредности: солидарност и социјалну кохезију и самим тим треба да буде јачано, подржано и промовисано у свим сферама друштва”, закључила је Дарија Кисић Тепавчевић.

Ове оцене су део веће дискусије на конференцији Младих истраживача Србије поводом Међународног дана волонтера. Конференција је организована уз подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије, у оквиру Националног програма волонтирања Млади су закон 2020, као и Регионалног прекограничног волонтерског програма Рута 6 Западни Балкан, уз подршку Министарства спољних послова Краљевине Норвешке.


Повезани чланци

ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА за пружање консултантских услуга интегрисања родне перспективе током изградње капацитета еколошких ОЦД
Измењено:20 јула 21

ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА за пружање консултантских услуга интегрисања родне перспективе током изградње капацитета еколошких ОЦД

МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ СРБИЈЕ ОБЈАВЉУЈУ ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА ЗА за пружање консултантских услуга интегрисања родне перспективе током изградње капацитета ОЦД које се баве животном средином У периоду од 20.07.2021. до 04.08.2021.  године Млади истраживачи Србије ће прикупљати понуде за пружање услуге креирања илустрација за за пружање консултантских услуга интегрисања родне перспективе током изградње капацитета ОЦД које […]

Прочитај више
Отворен конкурс за грант координатора/ку
Измењено:08 јула 21

Отворен конкурс за грант координатора/ку

МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ СРБИЈЕ расписују конкурс за позицију Грант координатор/ка Млади истраживачи Србије, расписују конкурс за позицију Грант координатора/ку на пројекту „ЕКО-СИСТЕМ: Подршка реформама у заштити животне средине“ који финансира Шведска. Програм ЕКО-СИСТЕМ настао је с циљем да подржи реформе у заштити животне средине у Републици Србији активнијим укључивањем организација цивилног друштва (ОЦД) и других актера […]

Прочитај више