10 година Закона о волонтирању: Докле смо стигли?

10 година Закона о волонтирању: Докле смо стигли?
Измењено:07 дец 20

Иако је Закон о волонтирању пружио нормативно упориште, у Србији је за волонтирање и даље заинтересовано мало људи. Да би се то променило, потребно је гајити културу волонтирања кроз сарадњу државног сектора и волонтерских организација и унапређивање разумевања овог термина у заједници, закључак је дискусије стручњака који су учествовали у анализи учинка Закона о волонтирању на његову десетогодишњицу.

Анализу је 2020. финализовала радна група коју је формирало Министарствоа за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Радну групу су чинили представници цивилног друштва, друга ресорна министарства, представници УНИЦЕФ-а и Мисије ОЕБС-а у Србији. Према овој анализи, Закон о волонтирању усклађен је са кључним начелима из међународних докумената о волонтирању. Они подразумевају да је волонтирање ствар општег добра и ствар личног избора, као и легитиман начин на који грађани могу да учествују у активностима заједнице у свим аспектима друштвеног живота. Волонтирање јесте неплаћен ангажман, који не замењује плаћен посао.

Да ли је током десет година примене Закон креирао овакву реалност у сектору волонтирања? Консензус стручњака је да је стварање законског упоришта било корак напред – али да у пракси остаје много изазова.

Бивши в.д. директора Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Жарко Степановић најпре се осврнуо на сам рад радне групе за израду анализе, напоменувши да је добро што су у радну групу укључени и Министарства за рад, социјална и борачка питања, значајан број организација које се баве волонтирањем, као и међународних организација које су дале значајан допринос кроз експертску анализу.

“Ово је било могуће захваљујући Закону о планском систему који је омогућио веће укључивање грађана у процес одлучивања и на тај начин обезбедио шири друштвени дијалог. Дијалог на бази чињеница и знања је веома битан, што се постигло управо укључивањем свих који се баве темом волонтирања”, истакао је Степановић.

Говорећи о самом Закону, консултант УНИЦЕФ-а и један од аутора анализе, Владан Јовановић, оценио је да је добро што су организатори волонтирања имали нормативно упориште на које су могли да се ослоне. Као основни проблем утврђен анализом истакао је чињеницу да и даље нема довољно волонтирања.

“Студије показују да је само 6% људи у Србији спремно да волонтира – то је јако мали проценат. Узрок томе су између осталог институционални изазови и изазови са којима се сусрећу организатори волонтирања. То је за последицу имало и проблем ангажовања одређених група становништва – као што су особе са инвалидитетом, млади од 15-18 година, као и деца. Ово се прелива и на питаје експертског волонтирања, волонтирања у кризним ситуацијама, ад хок и дугорочног волонтирања,” рекао је Јовановић.

Говорећи о могућностима када је у питању унапређење нормативног оквира, он је објаснио да постоје три могућа правца. Први подразумева статус qуо, односно задржавање постојећег стања, други иде ка изменама и допунама постојећег Закона, док трећи, за који се он залаже, подразумева излазак из оквира самог закона и унапређење самог закона, културе волонтирања, сарадње државних институција и организација. Он је рекао да је ово најшири приступ који омогућава најдугорочнији потенцијални добитак и дугорочно унапређење волонтирања.

Снежана Богдановић из Министарства за рад, социјална и борачка питања надовезала се да унапређење Закона није могуће без укључивања самих актера.

“То подразумева организаторе волонтирања и самих волонтера, као и узимање у обзир њихових потреба и активности. Друштвени дијалог у вези са екс-пост анализом резултирао је конструктивним решењима и предлозима, али овде не треба стати – наставак дијалога очекује се у још широј групи актера, где ће сви моћи да дају своје предлоге за унапређење области и отклањање недостатака нормативног оквира,” рекла је она, додавши да нас очекује и екс-анте анализа која ће показати на који начин је потребно изменити постојећи Закон.

Панелисти су се сложили да ће организације цивилног друштва у даљем процесу унапређења нормативног оквира имати велику улогу. Ове оцене су део веће дискусије на конференцији Младих истраживача Србије поводом Међународног дана волонтера. Конференција је организована уз подршку Министарства омладине и спорта Републике Србије, у оквиру Националног програма волонтирања “Млади су закон 2020”, као и Регионалног прекограничног волонтерског програма Рута 6 Западни Балкан, уз подршку Министарства спољних послова Краљевине Норвешке.


Повезани чланци

СКГО и Зелена Столица потписали споразум о сарадњи
Измењено:22 окт 21

СКГО и Зелена Столица потписали споразум о сарадњи

Стална конференција градова и општина (СКГО) и Зелена столица (мрежа невладиних организација које се баве питањем заштите животне средине, а чијим радом координирају Београдски фонд за политичку изузетност – БФПЕ, Центар модерних вештина и Млади истраживачи Србије), потписали су 21. октобра 2021. године Споразум о сарадњи. Споразум је потписан са циљем подизања капацитета локалне самоуправе […]

Прочитај више
ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА – услуга организовања студијске посете
Измењено:19 окт 21

ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА – услуга организовања студијске посете

МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ СРБИЈЕ ОБЈАВЉУЈУ ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА за услугу организовања студијске посете Словенији и Хрватској и посете Бриселу У периоду од 19.10.2021. до 05.11.2021.  године Млади истраживачи Србије ће прикупљати понуде за услугу за услугу организовања студијске посете Словенији и Хрватској и посете Бриселу, која се финансира преко пројекaта „ЕКО-СИСТЕМ подршка реформама у заштити животне […]

Прочитај више