EKOLOŠKI PROGRAMI  
 
   
  NASLOVNA   VESTI  
             
 
 
 
   
     

 

Uloga NVO

Šta NVO mogu da urade?

Nevladine organizacije, koje su aktivne na zaštiti biodiverziteta, trebalo bi da imaju aktivnu ulogu u Natura 2000 procesu.
Nevladine organizacije mogu da:
- daju doprinos nominaciji područja;
- uzmu učešće na biogeografskim seminarima;
- lobiraju za bolje usaglašavanje zakonodavstva sa EU standardima i bolje finansiranje;
- šalju komentara na projekte, planove i programe koji utiču na Mrežu Natura 2000.

Od samog početka procesa NVO bi trebalo da učestvuju na sastancima i forumima vezanim za Natura 2000. Takođe, ukoliko postoje zvanične radne grupe za Natura 2000 na nacionalnom nivou predstavnici NVO bi trebalo da budu uključeni.
Uloga NVO je da podrže proces nominovanja, važna uloga je u zagovaranju (zastupanju)! Odnosno, bitno je da se osigura da su sva bitna područja uključena u pSCIs (potencijalnih Područja od važnosti za EU) i da je nominacija područja obavljena na naučnim osnovama.
Veoma je bitno da se osigura prava dopuna Annexima (dodacima) u ranoj fazi obzirom da vrste i staništa ne mogu biti dodati u Annex I i II Direktive u kasnijoj fazi procesa. NVO mogu da budu uključene u pregovore između Ministarstva životne sredine (MŽS) i stručnjaka tako što će predstaviti svoje preporuke.
NVO mogu doprineti procesu nominovanja na više načina. Pre svega, mogu sakupiti i analizirati podatke kao osnovu za identifikaciju pSCIs u zemlji. Mnoge NVO koje borave na terenu već imaju dosta podataka spremnih za korišćenje. Ove podatke (koji su naučno zasnovani) bi trebalo predstaviti nacionalnim autoritetima. U mnogim zemljama postojala je veoma dobra saradnja između MŽS i NVO u odabru područja. Međutim, veoma često su liste koje pripremaju vladine institucije daleko od kompletnih. Područja koja su potencijalno ''konfliktna'' sa planovima razvoja ili nekom drugom vrstom interesnih planova su van liste da bi se izbeglo njihovo stavljanje pod zaštitu.
NVO mogu da procene nacionalnu listu pSCIs i da je komentarišu, kao i da prekontrošu Standardne formulare za podatke (kada šalju nacionalne liste pSCIs zemlje članice moraju da popune takozvane Standardne formulare za podatke). Veoma je bitno osigurati da su staništa sa Annexa I i vrste sa Annexa II koje se nalaze na nekom području uključena u SDF.
NVO treba da pripreme listu potencijalnih Natura 2000 područja koja nisu na zvaničnoj listi , takozvanu Shadow List. NVO shadow list bi trebalo da bude potpunija lista područja u zemlji, da obuhvata više područja od liste koju priprema Vlada. Shadow Lista mora, naravno, biti naučno zasnovana. Pre biogeografskih seminara NVO bi trebalo da pošalju liste nacionalnim telima, zatim ETC-BD i naravno EHF.  Na biogeografskim seminarima učešće i predstavljanje nevladinih organizacija je koordinisano od strane European Habitat Foruma (EHF), koji je platforma međunarodnih NVO mreža. EHF ima za cilj uticanje na donošenje odluka i savetodavnu ulogu na politike zaštite, kao i podršku primeni  Direktive o pticama, Direktive o staništima i Akcionog plana za biodiverzitet EU.
Shadow lista može da posluži kao osnova za procenu predloga Vlade.  Ukoliko se uoče nedostaci NVO bi trebalo da utiču na Vladu i Evropsku komisiju da dodaju područja sa Shadow Liste na zvaničnu. Ukoliko ima puno vrsta i staništa oko kojih treba raspravljati, treba znati šta su prioriteti. NVO bi trebalo da se fokusiraj na staništa i vrste za koje su prikupili dovoljno podataka.
Pre seminara: Komentari NVO na nacionalnu listu staništa (naglasiti nedostatke) treba poslati ETC pre seminara (sa navođenjem izvora podataka NVO) tako da oni mogu da budu razmotreni u pre-proceni.
Proverite pre-procenu ETC pre seminara pažljivo i koristite ovu procenu tokom rasprave. Referentne liste su posebno važne, ne sme se dopustiti da bilo koja vrsta ili stanište nedosaju!
Pripremite podatke koje su sakupile NVO i Swadow liste za svakoga ko traži. Ovu su naučne informacije i ne bi ih trebalo kriti! Treba poslati Shadow listu nadležnih državnim organima pre seminara, obavezno!
Na seminaru: dobro se informišite (pripremite) o svakom dodatnom području koje želite da predložite (o lokalitetu, ekološkim karakteristikama itd.). Pozivajte se na izvor podataka (publikaciju, eksperte).
Tokom procesa usaglašavanja zakonodavstva NVO bi trebalo da imaju veoma značajnu ulogu u konsultacijama sa Ministarstvom pružajući savetodavnu podršku i trebalo bi da upozoravaju na moguće pogreške.
Prema iskustvima EU 10 zemalja najveći problem je prilikom usaglašavanja člana 6.3 i 6.4 odnosno: procena planova i projekata koji imaju potencijalni uticaj na staništa ili vrste koje su zaštićene Direktivom.  Usaglašavanje koncepta ‘’planovi i projekti’’ je dosta nejasan u mnogim zemljama. U svim zemljama procene treba da se vrše u skladu sa EIA/SEA zahtevima.  Ali u mnogim zemljama nije jasno kako ugraditi zahteve člana 6.3 Direktive o staništima u proces procene.
Postoji još niz primera koji pokazuju da NVO treba da se aktivno uključe u process usaglašavanja zakonodavstva.
Komunikacija je veoma bitna u procesu Natura 2000. Imajući u vidu složenost procesa i veliki broj pojedinaca, institucija, sektora koji su uključeni, zaključujemo da komunikacija treba da bude dobro koordinisana.
Priprema strategije komunikacije je veoma korisna. Potrebno je ostvariti saradnju sa vladinim agencijama, regionalnim institucijama, opštinama itd.
Tađe, sastanci i treninzi su potrebni da bi se objasnile sve obaveze u zaštiti prirode i predela.
Za sektore šumarstva, vlasnici zemljišta, menadžeri zemljišta itd. NVO mogu da organizuju seminare, radionice, treninge i tematske sastanke.
Tokom razvijanja planova upravljanja, NVO mogu da prezentuju dobre primere prakse za razvoj područja koja su u okviru mreže Natura 2000. Veoma važno je početi saradnju sa lokalnim stanovništvom u ranoj fazi razvoja Mreže.
Kontakt i saradja sa ciljnim  grupama treba da budu kontinuirani!!!!
Način komunikacije treba da bude prilagođen ciljnim grupama, postoje brojna dokumenta u kojima je moguće pronaći savete za komunikaciju.
NVO mogu da lobiraju za bolje finansiranje Natura 2000 i na nacionalnom i na EU nivou.
Lobiranje treba da bude dobro organizovano, mroz najefikasnije kanale (prilagoditi situaciji koji kanal se koristi: mediji, ekspertske grupe, dopisi sa stavovima itd.). Dokumenta za lobiranje treba da budu profesionalna i sa stručnim argumentima, NVO treba  da budu spremne da ''opravdaju'' dokumenta.
Saradnja sa drugim grupama, udruženjima, asocijacijama itd. je neophodna da bi se sakupilo više različitih mišljenja  argumenata.



Share