EKOLOŠKI PROGRAMI  
 
   
  NASLOVNA   VESTI  
             
 
 
 
   
     

 
Konvencija o biodiverzitetu

Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CDB - Convention on Biological Diversity), je  doneta na Konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju (UNCED) u Rio de Žaneiru 1992. godine.
Konvencijom se od zemalja potpisnica traži da svojim prirodnim resursima raspolažu na održiv način kako ne bi došlo do preterene eksploatacije.

Biodiverzitet se određuje kao "sveobuhvatna raznolikost i različitost živih organizama, uključujući kopnene, morske i ostale vodene ekosisteme i ekološke komplekse čiji su deo; ovo uključuje diverzitet u okviru vrsta, između vrsta i između ekosistema". Dakle, biodiverzitet kao sveukupnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji je svojevrsna zaostavština koja se mora racionalno koristiti i održavati, radi budućih generacija i opstanka života na Zemlji.
Srbija je potpisala, a potom ratifikovana Konvenciju. U cilju sprovođenja Konvencije o biodiverzitetu, 1994. godine je doneta Rezolucija o politici očuvanja biodiverziteta u našoj zemlji.
Jedan od mehanizama za sprovođenje Konvencije o biološkoj raznovrsnosti je i  priprema Nacionalne strategije za biodiverzitet i akcionog plana (NBSAP). Od 193 zemalja članica Konvencije, samo 23 nemaju strategiju i akcioni plan. U Srbiji NBSAP su u fazi izrade.
Obaveze Vlade Srbije koje proizilaze iz Konvencije su: Razviti nacionalne strategije, planove ili programe za očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti ili prilagođavati postoje; Identifikovanje  i monitoring komponenti biodiverziteta; Identifikovanje  procesa i aktivnosti koje negativno utiču na biodiverzitet; Uspostaviti sistem zaštićenih područja - In-situ očuvanje; Upravljanje zaštićenim područjima;  Unapređivati zaštitu komponenti biodiverziteta;  Revitalizovati i obnoviti degradirane ekosisteme;  Ex-situ očuvanje biodiverziteta;  Održivo korišćenje komponenti biodiverziteta; Ustanoviti i održavati programe za naučno i tehničko obrazovanje i obuku; Procena uticaja i svođenje negativnih uticaja na minimum;  Javno obrazovanje i svest;  Regulacija pristupa genetičkim resursima i regulacija njihovog transfera;  Razmena informacija i saradnja (rezultata tehničkog, naučnog i društveno ekonomskog istraživanja) sa drugim Stranama;  Regulacija rukovanja živim modifikovanim organizmima; Pristup finansijskim resursima; Razvijanje i uvođenje ekonomskih i socijalnih podsticaja; Komunikacija sa telima Konvencije; Pravljenje izveštaja o merama koje su preduzete za primenu odredaba Konvencije i njihova primenljivost.
Sledeći veoma bitan mehanizam za primenu Konvencije o biološkoj raznovrsnosti je priprema periodičnih nacionalnih izveštaja. Izveštaje možete pogledati na sajtu Konvencije.
Sekretarijat Konvencije o biološkoj raznovrsti se nalazi u Montrealu.

 foto BAZ

 



Share