EKOLOŠKI PROGRAMI  
 
   
  NASLOVNA   VESTI  
             
 
 
 
   
     

 
Karpatska konvencija

22. maja 2003. godine u Kijevu-Ukrajini, na Petoj Ministarskoj Konferenciji ''Životna sredina za Evropu'', Ministri zaštite životne sredine Češke Republike, Mađarske, Poljske, Rumunije, Slovačke Republike, Srbije i Crne Gore i Ukrajine, potpisali su  Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju u regionu Karpata (Karpatska konvencija). Planirana da bude novo sredstvo koje će obezbediti zaštitu i omogućiti održivi razvoj ovog izvanrednog regiona, Konvencija teži unapređenju kvaliteta života, jačanju lokalnih ekonomija i zajednica.

Cilj Karpatske Konvencije je da obezbedi očuvanje i vraćanje jedinstvenih, retkih i tipičnih prirodnih kompleksa i objekata rekreacije, kao i objekata druge važnosti koji su smešteni u srcu Evrope, štiteći ih od negativih uticaja čoveka kroz promociju zajedničke politike-strategije održivog razvoja u svih sedam zemalja potpisnica. 

Karpati su jedan od najvećih planinskih lanaca u Evropi (18 000 km2 veći od Alpa), predeo izuzetne lepote i ekološke vrednosti, mesto izvora velikog broja reka, sedište glavnih ekoloških, ekonomskih i kulturnih raznovrsnosti.        
U Karpatskom regionu živi 16-18 miliona ljudi.

Karpati su veoma važan rezervoar biološke raznovrsnosti, oni formiraju prirodni most između zapadne i istočne Evrope, omogućavajući kretanje brojnih vrsta i razmenu gena. Neki od najređih ekosistema, kao što su najveće Evropske šume bukve i ogromni tragovi planinskih prašuma, nalaze su u Karpatima. Karpati su dom za preko 480 endemičnih vrsta, utočište mnogim ugroženim planinskim vrstama i zajednicama. Jedna trećina svih evropskih vaskularnih biljaka ( 3 988 ) može se naći u Karpatima, kao i poslednja staništa  za krupne sisare: mrkog medveda, vuka, risa. Populacije evropskih bizona, losova, divljih mačaka, divokoza, zlatnog orla, tetreba, takođe su deo bogatstva Karpata.

Karpatski planinski sistem prostire se na teritoriji od 209 256 km2.
Prema Geografskom   Institutu SANU ‘’ Jovan Cvijić’’ udeo Srbije u Karpatskom regionu je 0,35% ili 73 253 km2.
Teritorija Karpatske Srbije je definisna na osnovu Evropskog Dokumenta o Karpatskim Planinama i na osnovu istraživanja stručnjaka Geografskog Instituta SANU. Područje uključuje teritoriju Đerdapske Klisure ( od Golubca i Golubačke tvrđave do Hidroelektrane Đerdap 1, uključujući naselje Novi Šip ), kao i teritoriju Nacionalnog parka Đerdap ( 63 608 km2).
Veoma je bitno naglasiti da postoje drugačija mišljenja o tome koji deo Srbije pripada Karpatima.
Više o Konvenciji i aktivnostima pogledajte ovde

 



Share