EKOLOŠKI PROGRAMI  
 
   
  NASLOVNA   VESTI  
             
 
 
 
   
     

 
Komunikacija, edukacija, podizanje javne svesti za očuvanje biološke raznovrsnosti

Član 13 Konvencije o biološkoj raznovrsnosti poziva zemlje članice da:
-  Promovišu i podstaknu razumevanje značaja, kao i potrebnih mera, za očuvanje biološke raznovrsnosti. Biološka raznovrstnost treba da bude deo obrazovnih programa i promovisana u medijima.
-  Sarađuju, gde je to prikladno, sa drugim državama i organizacijama u razvijanju obrazovnih i programa za podizanje svesti javnosti, sa naglaskom na očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti.


(oktobar 2011.) Zašto je biodiverzitet važan? Odgovori za decu i ministre

Pojam biodiverziteta je  i dalje nepoznat većini ljudi. Usluge ekosistema, poput hrane, lekova, čiste vode, čistog vazduha, mesta za odmor i rekreaciju i drugo,  nisu dovoljno shvaćene i u javnosti se ne povezuju sa rečju “biodiverzitet”. Mladi istraživači Srbije i organizacija “Eko centar” su priredili srpsku verziju edukativne publikacije “Zašto je biodiverzitet važan? Odgovori za decu i ministre”, čiji su autori ekolozi iz organizacije CEEweb.  Sadržaj ove publikacije doprineće da se veliki broj građana informiše šta je to biodiverzitet, koji su faktori ugrožavanja biodiverziteta, na koji način pojedinci i institucije mogu da doprinesu njegovom očuvanju.
Pročitaj publikaciju “Zašto je biodiverzitet važan”. Nije bitno da li si dete ili ministar, za sve nas je dobro da stalno učimo i naša znanja delimo sa drugima. Nabavi primerak publikacije, a kada je pročitaš pokloni je prijatelju. Sigurni smo da će te ova zanimljiva priča o biodiverzitetu podstaći da počneš da se zalažeš za očuvanje prirode.
Elektronsku verziju brošure možeš da preuzmeš ovde

Dalji odgovori za decu i minister


Kako bi upotpunili edukativni set o značaju biodiverziteta, Mladi istraživači Srbije i Eko centar su, uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, priredili i drugi deo brošure “Zašto je biodiverzitet važan?”.


Brošura je distribuirana školama i institucijama na teritoriji grada Beograda.
Ukoliko želite da naučite nove stvari u vezi biodiverziteta, ekonomije, globalnih procesa i povezanosti naših odluka sa zaštitom biodiveziteta – preuzmite brošuru ovde

 

(Oktobar, 2010.) Saopštenje za novinare povodom CBD COP 10
Beograd, Budimpešta – Deseta konferencija zemalja koje su članice Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (CBD COP 10) održaće se od 18. do 29. oktobra 2010. godine u Nagoji, u Japanu. Ovo će biti jedna od najvažnijih konferencija do sada. Sa obzirom na to da ciljevi za očuvanje biološke raznovrsnosti do 2010. godine nisu dostignuti, novi strateški plan trebalo bi da bude usvojen za period do 2020. Mreža nevladnih organizacija iz centralne i istočne Evrope CEEweb za biodiverzitet, u koju su uključene i organizacije iz Srbije  dala je doprinos pripremama za predstojeću Konferenciju, kao i preporuke kako bi buduća politika biološke raznovrsnosti trebalo da bude formulisana. Ceo tekst pročitajte ovde
 
PRIDRUŽI SE!
nauči: o biodiverzitetu u tvom gradu, regionu, tvojoj zemlji! kako tvoje potrošačke navike i svakodnevne aktivnosti utiču na biodiverzitet, pa čak i u udaljenim ekosistemima!
govori: iznesi svoje mišljenje državnim institucijama, privatnom sektoru i drugima!  podeli svoje znanje o biodiverzitetu sa ljudima u tvojoj okolini!
deluj:pravi odgovorne odluke prilikom potrošnje resursa; podrži aktivnosti i organizacije koje se bave zaštitom biodiverziteta;  iskoristi svoju maštu i kreativnost i pronađi neka dobra rešenja za zaštitu biodiveziteta; podeli svoje ideje, dela, slike, video materijale i ostalo sa drugima, pokreni što više ljudi da se uključe u zaštitu biodiverziteta!
 
(2009.) Volonteri ERSTE banke pomažu očuvanje biodiverziteta Obedske bare
Preko 30 zaposlenih ERSTE banke u Srbiji radilo je na izradi i postavljanju tabli  koje će upozoravati vozače da voze sporije i tako doprinesu smanjenju ubijanja i gaženja vodozemaca i gmizavaca na asfaltnom putu uz Obedsku baru.
Veliki broj vrsta žaba i zmija su retke i ugrožene. Isušivanje močvarnih staništa je jedna od najvećih opasnosti za čuvanje populacije pojedinih. Ali, jedan od najčešćih problema u očuvanju vodozemaca i gmizavaca javlja se usled izgradnja automobilskih saobraćajnica između reproduktivnih centara i boravišnih predela. Presecanjem selidbenih puteva, vodozemci i gmizavci se izlažu opasnosti od gaženja, pa veliki broj primeraka strada pod točkovima automobila, ne uspevajući da stigne do svog odredišta.
U evropskim zemljama rešenje je pronađeno u ’’podvožnjacima za žabe’’ i usmeravajućim ogradama, tako da većina primeraka nesmetano premošćuje tu prepreku. Na Obedskoj bari, asfaltni put Kupinovo-Obrež, koji prolazi severnim delom Potkovice, neposredno odvaja neplavnu šumu Matijevicu od močvare u Potkovici i poplavnih šuma u Kopitu. Na tom putu, naročito uz Matijevicu, veoma često se nalazi veliki broj zgaženih jedinki (vodozemci, gmizavci, ptice, sisari).
Imajući u vidu da su žabe, zmije i insekti hrana za ptice neophodno je sačuvati njihovu brojnost.
Zalaganjem za čuvanje vodozemaca i gmizavaca čuvamo i ptice.

(22. maj 2009.) Dan biodiverziteta
Ujedinjene Nacije su za ovogodišnju temu dana biološke raznovsnosti izabrali invazivne strane vrste, zbog ogromnog uticaje koji one imaju.
Naučnici procenjuju da je najmanje hiljadu od oko 10.000 životinjskih vrsta, insekata i biljaka donetih iz drugih krajeva planete, prouzrokovalo značajnu ekološku i ekonomsku štetu u novim sredinama.
Velika Britanija troši najmanje 150 miliona funti godišnje za suzbijanje 30 vrsta algi koje su stigle iz drugih područja planete, a godišnje gubi useve u vrednosti od 3,8 milijardi funti usled napada insekata i životinja koje prenose bolesti. U Beogradu, u zaštićenom prirodnom dobru Veliko Ratno ostrvo situacija je veoma interesantna: ovaj lokalitet naseljava 120 biljnih vrsta, a registrovano je 25 američkog i azijskog porekla, među kojima je više do deset invazivnih vrsta koje ugrožavaju biološki diverzitet ostrva.
Mladi istraživači Srbije i Eko centar, povodom dana biodiverziteta, organizovali su tribinu na kojoj se razgovaralo o trenutnom stanju, pretnjama i mogućnostima za biodiverzitet Srbije.
    
(2006.) Zmaj Vuk Ognjeni štiti Obedsku baru
U okviru edukativnog seta matrijala „Danube box“, koji je pripremila Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav, objavljen je i tekst o Vuku Grgureviću- Zmaj Vuku Ognjenom. Ovim tekstom autorke Milka Gvozdenović i Jelena Beronja su žele da ukažu na vezu istorijskih događaja i ličnosti i prirodnih vrednosti. Obedska bara je poznato močvarno područje ali i područje bogate istorije. Pročitajte priču na engleskoj jeziku ovde

(2001.) Poster povratak Ibisa

U novembru 2001. godine odštampali smo poster “ IBIS ČUDO NEVIĐENO “ uz pomoć REC kancelarije u Juguslaviji. Poster autora Dobrosava Boba Živkovića, sadrži ilustracije crnog ibisa ( Plegadis falcinellus) i razne legende i zanimljivosti vezane za ovu pticu odnosno, posredno, i poruke o važnosti očuvanja staništa Obedske bare za povratak jedne tako značajne,'' vredne'' i interesantne vrste, jednog takvog'' čuda''. Ibis je zaista pravi simbol ovog područja: u XIX veku najveće kolonije ove ptice u Evropi bile su na Obedskoj bari. Međutim od 45 000 parova, koliko ih je bilo početkom XX veka, broj ibisa se u narednim decenijama drastično smanjivao, da bi 1960-ih godina poslednji par napustio Obedsku baru. Promocija postera održana je decembra 2001. godine u osnovnoj školi'' Dušan Vukasović Diogen'' u Kupinovu.
Promociji postera prisustvovalo je veliki broj učenika i nastavnika osnovnih škola na teritoriji Obedske bare (Obrež, Ašanja, Kupinovo), predstavnici lokalne vlasti, predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije iz Novog Sada i Beograda, predstavnici JP Srbijašume kao i novinari .
Nakon promocije poster je polepljen po svim institucijama koje su značajne za lokalno stanovništvo: školama na širem području rezervata, domovima zdravlja, poštama, prodavnicama, kancelarijama mesnih zajednica, prostorijama JP Srbijašuma.
Engleska verzija postera štampana je 2. februara povodom svetskog dana močvarnih područja.
 

(2001.) Međunarodna godina volontera
U novembru mesecu 2001.godune u New Yorku na generalnoj skupštini UN o svojim volonterskim iskustvima na Obedskoj bara govorila je Jelena Beronja, kordinator za medjunarodnu saradnju u MIS .
Pogledajte govor ovde

 



Share